Rast profita na Zapadu menja energetske karte: Šta ovo TAČNO znači za Srbiju

Rast profita zapadnih naftnih giganata nakon uvođenja sankcija Rusiji imaće posledice i po Srbiju, koja i dalje veliki deo goriva dobija iz ruskih izvora preko kompanije NIS, pod kontrolom Gasprom njefta.

Iako analitičari ne očekuju drastičan skok cena goriva, moguće su kratkoročne oscilacije zbog poremećaja u ruskom snabdevanju i uvođenja novih carina i ograničenja. Srbija će tako biti prinuđena da balansira između Moskve i Brisela, jer evropske kompanije poput EksomMobila, Šel-a i Total Enerdžisa preuzimaju veći deo tržišta i pojačavaju kontrolu nad ponudom u regionu.

Teme za vas

Dugoročno, Srbija će morati da ubrzano traži alternativne dobavljače i jača energetsku bezbednost, jer bi dalji pad ruskog izvoza mogao da ugrozi stabilnost domaćeg tržišta i politički pritisne Beograd da napravi jasniji izbor između Istoka i Zapada.

Ovaj razvoj događaja ima direktan i indirektan uticaj na Srbiju, i to na više nivoa:

1. Cene goriva u Srbiji

Kako se svetsko tržište nafte stabilizuje, a evropske kompanije preuzimaju deo ruskog tržišta, cene goriva u Srbiji neće drastično porasti kao što bi se očekivalo u slučaju veće nestašice. Međutim, pošto Srbija i dalje veći deo sirove nafte i derivata nabavlja preko ruskog NIS-a (Naftna industrija Srbije), svaka nova ograničenja ili prekidi u lancu snabdevanja iz Rusije mogu izazvati privremene skokove cena i probleme sa logistikom.

2. Položaj NIS-a

NIS je pod kontrolom ruskog Gasprom njefta, što ga čini osetljivim na sankcije i nove carine. Ako Evropska unija dodatno zaoštri režim prema ruskim energetskim kompanijama, NIS bi se mogao naći u još složenijoj poziciji, posebno u pogledu uvoza sirove nafte preko luke Omišalj u Hrvatskoj, koja je već bila predmet političkih tenzija.

3. Regionalno tržište

Rast profita zapadnih naftnih giganata poput EksomMobila, Šel-a i Total Enerdžisa znači da će oni još jače kontrolisati ponudu u regionu. Srbija, koja nije članica EU, biće prinuđena da balansira između povoljnijih ruskih izvora i političkog pritiska Zapada da diverzifikuje snabdevanje.

4. Energetska bezbednost

Ukoliko dođe do daljeg smanjenja ruskog izvoza, Srbija će morati da ubrza planove o rezervnim zalihama i alternativnim dobavljačima. Tu se otvara prostor za veće učešće američkih i evropskih kompanija u domaćem energetskom sektoru, što bi moglo menjati tržišnu strukturu u korist Zapada.

(Telegraf Biznis)