Predstavljena nova edicija maraka "Prijatelji Srbije": Kultura i tradicija kao mostovi među narodima

Viševekovno prijateljstvo Srbije sa Grčkom, Slovačkom, Španijom, Rumunijom i Kiprom dobilo je danas svoj filatelistički pečat. U svečanoj atmosferi PTT muzeja u Beogradu predstavljena je nova edicija prigodnih maraka "Prijatelji Srbije", koja kroz motive raskošnih narodnih nošnji slavi duboke kulturne i istorijske veze koje povezuju narode ovih zemalja.

Motivi narodnih nošnji su pažljivo odabrani kao "posebno živopisan segment" koji simbolizuje očuvanje tradicije, etničkog i kulturnog identiteta, ali i jačanje međusobnih veza kroz zajedničko kulturno-istorijsko nasleđe. Kao konkretan primer navedena je marka koja predstavlja srpsko-grčko prijateljstvo, prikazujući svečanu nošnju sa Krfa naspram tradicionalne nošnje sa Vlasine.

Teme za vas

Ambasadorka Grčke u Srbiji, gospođa Marija Levanti, zahvalila se na ukazanoj časti i objasnila duboku simboliku odabira nošnje sa Krfa. Istakla je da taj izbor "nije bio slučajan", podsećajući na ključnu ulogu koju je ovo ostrvo imalo tokom Prvog svetskog rata kada je bilo utočište za hiljade Srba, uključujući kralja Petra I, kompletnu vojsku i državne institucije poput Vlade i Skupštine u egzilu. Time je, kako je navela, Krf odigrao vitalnu ulogu u opstanku i očuvanju srpske nacije i države u najtežim trenucima.

- Ova marka je, stoga, više od prikaza tradicionalne odeće. Ona je simbol dubokih istorijskih i kulturnih veza između naše dve nacije - rekla je Marija Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji

Predstavljajući marku posvećenu rumunsko-srpskom prijateljstvu, najavljeno je da Rumuniju simbolizuje tradicionalna nošnja iz oblasti Bistriče. Njen pandan sa srpske strane je živopisna ženska nošnja iz Vranjske Pčinje s kraja 19. veka, prepoznatljiva po suknenom gunjiću i srebrnim paftama. Istaknuta je i stručna saradnja ostvarena sa Narodnim muzejom rumunskog seljaka i ambasadom Rumunije u Beogradu, kao ključnim partnerima u realizaciji ovog motiva.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji, gospođa Silvija Davidoju, izrazila je zadovoljstvo što prisustvuje, kako je rekla, "emotivnom trenutku". Ona je istakla da poštanske marke ne pripadaju prošlosti, već tradiciji, a da je ovaj projekat dirljiv jer pokazuje koliko su kulture dva naroda slične. Posebno je naglasila "neverovatnu" sličnost odabrane nošnje iz Bistrice, koja se nalazi u srcu Rumunije, sa srpskom nošnjom, videvši u tome simboličan dokaz da "između nas ne postoje granice".

- Ideja iza ovog projekta je posebno dirljiva, zato što nam pokazuje toliko stvari koje deliko i koje su tako slične, poput naših tradicionalnih kostima. Hvala vam što ste nas podsetili da su stvari koje delimo i koje su nam zajedničke mnogo brojnije od onih koje nas razdvajaju - rekla je Silvija Davidoju.

Tokom predstavljanja marke u čast srpsko-slovačkih odnosa, naglašeno je da ona prikazuje bliske veze dva naroda kroz istoriju. Slovačku stranu simbolizuje svečana odeća mlade iz Krakovana, iz prve polovine 20. veka, dok je kao srpski pandan odabrana tradicionalna ženska nošnja iz Raškog kraja. Upućena je i zahvalnost ambasadi Slovačke i Slovačkom centru za nematerijalno kulturno nasleđe na ključnoj podršci u realizaciji ovog dela edicije.

Ambasador Slovačke u Srbiji, gospodin Mihal Pauk, opisao je prijateljstvo kao nešto neopipljivo, ali istovremeno i veoma konkretno, baš kao što je i poštanska marka u današnjem digitalnom svetu. On je istakao da ova edicija ne izražava samo bliskost među ljudima, već i dublju povezanost nacija koje stoje zajedno iza istih principa i vrednosti. Zahvalio je Pošti Srbije što je prepoznala doprinos i podršku koju Slovačka pruža Srbiji i pohvalio umetničku realizaciju, izrazivši uverenje da će marke imati posebno mesto u filatelističkim kolekcijama.

- Kada pogledate sve slike zajedno, to pokazuje zajedničke korene, zajedničke principe i zajedničke vrednosti koje narodi u našem regionu i širom Evrope dele. I to je važna poruka ove današnje prezentacije - rekao je Mihal Pauk.

Najavljujući marku posvećenu prijateljstvu sa Kiprom, istaknuto je da ona potvrđuje kako tradicija, kultura i umetnost predstavljaju najbolji način za povezivanje i jačanje duhovnih veza među narodima. Motiv koji predstavlja Kipar je tradicionalna kiparska nošnja, dok je kao njen srpski parnjak izabrana ženska nošnja iz okoline Niša koja datira iz 19. veka. Posebna zahvalnost za stručnu saradnju upućena je ambasadi Kipra i Muzeju narodne umetnosti Kipra.

Zamenica šefa misije Kipra, gospođa Džulija Tipometriti, naglasila je da su poštanske marke oduvek bile više od sredstva komunikacije – one su simboli identiteta i sećanja. Ona je izrazila ponos što se Kipar ubraja među najbliže partnere i prijatelje Srbije, ističući da su veze dve zemlje izgrađene na uzajamnom poštovanju, solidarnosti i dugoj istoriji međusobne podrške u izazovnim vremenima. Pohvalila je inicijativu Pošte Srbije, opisujući je kao smislen gest koji dokazuje da se prijateljstvo ne iskazuje samo formalnim sporazumima.

- Ova važna inicijativa dokazuje da se prijateljstvo među nacijama ne izražava samo kroz bilateralne sporazume i sastanke, već i kroz promišljene gestove koji odaju počast prošlosti i inspirišu budućnost - rekla je Džulija Tipometriti.

Predstavljajući marku posvećenu špansko-srpskom prijateljstvu, istaknuto je da nju krasi nošnja mlade iz Lagartere (provincija Toledo), koja datira iz 16. i 17. veka. Naglašeno je da se za ovu nošnju vezuje priča o "vekovima veza", kroz koji je umeće izrade vremenom postalo element kolektivnog identiteta. Kao srpski pandan ovoj raskošnoj nošnji odabrana je nošnja mlade sa kapom "grjanicom" iz Raške iz 19. veka, a za stručnu saradnju zahvalnost je upućena ambasadi Kraljevine Španije.

Zamenik ambasadora Španije, gospodin Dario Otera Kastro, istakao je da ova jedinstvena filatelistička edicija slavi ono što je narodima zajedničko, a ne ono što ih razlikuje. Objasnio je da je nošnja iz Kastilja-La Manče, centralne regije bez spoljnih granica, namerno izabrana kako bi se pokazalo da su, uprkos udaljenosti i različitosti, sličnosti u bojama, tekstilu i motivima sa srpskom nošnjom prosto neverovatne.

On je dodao da u današnjem svetu koji teži uniformnosti, ovo bogatstvo i raznolikost tradicije, koju su generacijama prenosile pre svega žene, moramo sačuvati.

- Svaka nošnja je kolektivna hronika, svaka nošnja je otvorena knjiga koja čuva glasove i priče onih koji su je stvorili - rekao je Dario Otera Kastro.

U završnom delu svečanosti, upućena je posebna zahvalnost timu Srbija marke i stručnim saradnicima iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koji su svojom kreativnošću i znanjem omogućili realizaciju ove edicije. Istaknut je doprinos muzejskih savetnika, kustosa i fotografa, kao i kreatora maraka, Miroslava Nikolića i Nadežde Skočajić, čiji je zajednički rad rezultirao ovim "umetničkim delima u malom formatu".

V.d. direktora Pošte Srbije, Zoran Anđelković, naglasio je da, iako živimo u eri veštačke inteligencije i novih tehnologija, napredak nema pravi smisao ako ne poštujemo svoju istoriju i tradiciju.

Objasnio je da izbor pet zemalja za ovu ediciju nije bio slučajan, već je zasnovan na činjenici da sve one poštuju međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije.

On je marku opisao kao "važan simbol" koji prevazilazi sadašnji trenutak i ostaje trajno svedočanstvo prijateljstva, podsećajući buduće generacije na duboke veze i zajedničku istoriju.

- Ako ne poštujemo svoju istoriju, svoju tradiciju, svako od nas, svaka od vaših zemalja i vaših naroda, mislim da nećemo ni ovaj doprinos napretku, ni veštačkoj inteligenciji, ni IT-u, dati pravi smisao - rekao je Anđelković.

(Telegraf Biznis)