Arilje kao poslednji bastion srpske tekstilne industrije: Može li preživeti konkurenciju iz Kine i Bangladeša?

Pre 35 godina jugoslovenska tekstilna industrija zapošljavala je oko pola miliona ljudi, koliko je tada radilo i u istoj branši u Nemačkoj, a gotovo trećina je bila zaposlena u Srbiji. Jedan od takvih krajeva je Arilje, koje nema pamuk, ali ima tekstilce.

Milomir Zimonjić jedan je od pionira privatnog preduzetništva u tekstilnoj industriji Arilja. Kada se pre gotovo četiri decenije odlučio za tu granu privrede, mnogi su bili skeptični, ali je podstakao većinu danas dobro poznatih tekstilaca.

Teme za vas

Danas u ariljskom kraju posluje više od 130 tekstilnih radnji i preduzeća, ali Milomir smatra da zbog niskih plata taj sektor ipak nema budućnosti.

- Ja da mogu dam 150.000 ili 200.000 platu onda bih, u ovoj trenutnoj situaciji imao radne snage. Ali ovako, niko se ne bori za tekstil. Pre će da prodaju nešto, da trguju sa manjom platom, nego da šiju. Održavamo se zahvaljujući izvozu, radimo dosta za Nemačku, Francusku, za Hrvatsku, Slovačku, Češku - priča Zimonjić.

Područje bivše Jugoslavije najbolje tržište

Proizvodi poznati kao "ariljski pamuk" najviše se izvoze na područje bivše Jugoslavije, a to tržište je aktuelno i za oko sedamsto tekstilnih radnji i preduzeća Zlatiborskog okruga. Od ukupno 3.700 u toj branši, gotovo polovina je zaposlena u Arilju.

Predsednica Regionalne privredne komore Užice Ana Lapčević kaže da se uvek zalažu da se odnos prema domaćim privrednicima promeni tako da oni budu tretirani jednako kao strani i investitori.

- I Privredna komora Srbije, posebno Regionalna komora Užice, s obzirom na kompanije koje ovde posluju u toj industriji, već duži niz godina inicira da se promeni poreska politika na način da bude stimulativna za ove firme - kaže Lapčevićeva.

Borba sa konkurencijom iz Kine, Bangladeša i Indije

Međutim, zakonodavstvo još uvek ne prepoznaje način za očuvanje ove nisko akumulativne grane privrede, koje još uvek opstaje u sve težoj konkurenciji sa tekstilcima iz Kine, Bangladeša i Indije.

Ariljski privrednik Milan Radovanović kaže da srpski tekstilci ne mogu da pariraju hiperprodukciji, ali mogu brzinom i specifičnim platnima.

- Mi moramo da se pojavljujemo kao servis, da ubacujemo one proizvode, za koje oni (konkurenti) nemaju vremena da ih dopreme na ovo tržište i posebni zahtevi kad su u pitanju različite tkanine, pletnine, različite nijanse, boje. Kad su u pitanju gotovi odevni predmeti da brzo možemo da intervenišemo, da možemo za petnaest dana da izbacimo gotov proizvod - ističe Radovanović.

U poslednje vreme srpski tekstilci iz Zlatiborskog okruga osvajaju strano tržište HTZ opremom, radnom odećom i uniformama za vojsku, policiju, vatrogasce i druge službe. "Ariljski pamuk" za sada opstaje.

(Telegraf Biznis/RTS)