Glavni ekonomista Svetske banke: Energetska kriza je ključni rizik za privredu Srbije
Glavni ekonomista Svetske banke (SB) za Zapadni Balkan Ričard Rekord izjavio je danas da je energetika veoma važan deo ekonomskog razvoja svake zemlje, ali i jedan od ključnih rizika i dodao da je teško proceniti kako će se trenutna situacija sa NIS-om odraziti na privredu Srbije.
On je novinarima na prezentaciju novog Pregleda javnih finansija Srbije Svetske banke rekao da se naša zemlja ranije oslanjala na niske cene energenata u privlačenju investitora.
Teme za vas
Viši ekonomista Svetske banke za Srbiju poručio: Teško je predvideti FISKALNE POSLEDICE povodom NIS-a
Važno za građane Srbije! Stižu NOVE evro-novčanice: Evo kako će to uticati na nas
- Neizvesnosti na energetskim tržištima mogu uticati na proizvodnju, trgovinu i ekonomski rast, a teško je predvideti kretanja u narednom periodu - rekao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko Vlada Srbije uspe da ublaži kratkoročne rizike, fokus u srednjem roku trebalo bi da bude na dekarbonizaciji i povećanju energetske efikasnosti, koje predstavljaju važne razvojne prioritete.
On je naglasio i da kontrolisanje trgovačkih marži može dati samo privremeni efekat, dok dugoročno rešenje leži u jačanju konkurencije i otklanjanju strukturnih prepreka za ulazak novih učesnika na tržište.
Rekord je naveo i da se novi izveštaj SB posebno bavi srednjoročnim strukturnim reformama u oblasti prihoda, rashoda i efikasnije naplate javnih dažbina, kao i fiskalnim izazovima vezanim za energetiku i državna preduzeća.
Prema njegovim rečima, zabeleženi su snažni rezultati u makrofiskalnom upravljanju i smanjenju javnog duga, a Srbija se u pojedinim oblastima rangira dobro i u poređenju sa nekim zemljama EU.
- Ipak, potrebno je unaprediti efikasnost upravljanja rashodima, jer fiskalni bilans često trpi kada zemlja bude izložena velikim šokovima, poput energetskih - upozorio je Rekord.
On je istakao i da budžet treba dodatno preorijentisati ka jačanju javnih usluga i ulaganja, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost.
Rekord je kao pozitivan trend naveo rast kapitalnih rashoda u proteklih 10 do 15 godina, sprovedenu fiskalnu konsolidaciju i pažljivo upravljanje dugom, što je omogućilo veći obim javnih investicija.
Veliki deo javnih ulaganja, kako je naglasio ipak se i dalje realizuje van standardizovanog okvira za upravljanje projektima, što smanjuje ukupnu efikasnost.
- Postoji prostor da se unapredi planiranje i sprovođenje saobraćajnih i drugih investicija, ali i da se ojača fiskalno upravljanje kako bi država bila spremnija na buduće šokove - rekao je Rekord.
On je podsetio i da je Srbija tokom pandemije COVID-19 bila jedna od retkih zemalja sa dovoljno fiskalnog prostora da sprovede neophodne mere.
(Telegraf Biznis/Tanjug)