Edi Rama najavio ambiciozan plan za Albaniju: Želi da njegova zemlja bude prva na svetu u ovome!

Albanski premijer Edi Rama je nedavno najavio ambiciozan plan - želi da njegova država pre kraja ove decenije postane prva na svetu bez gotovine.

Rama, koji je u maju osvojio četvrti mandat, obećao je da će do 2030. zemlju uvesti u Evropsku uniju. U julu je objavio još jedan veliki plan s istim vremenskim okvirom.

Teme za vas

- Imamo ambiciju da Albanija do kraja ove decenije postane bezgotovinsko društvo, što znači da bi sve interakcije i finansijske transakcije trebale da budu potpuno digitalne - rekao je na sastanku s predstavnicima startup kompanija i sektora tehnologije i inovacija pod nazivom "Albanija 2030 - vizija ka evropskoj integraciji".

Potrebno je, dodao je, više obuka i usavršavanja. Verujem da ako uspiju jasno definirati plan puta, ovaj cilj je potpuno dostižan i njime će se osloboditi zemlja, kako je konstatirao, tereta zastarjelih praksi i neefikasnosti, koje otežavaju svakodnevni život.

Sve to zvuči jednostavno, ali da li je zaista tako?

"Više volim keš"

Mimoza A. (62) iz Tirane kaže da koristi karticu samo da podigne platu s bankomata blizu svog stana.

- Nije uobičajeno da ljudi iz moje generacije koriste karticu za plaćanje u prodavnici ili kod frizera. Više volim keš i uvijek ću ga koristiti  rekla je za Dojče Vele (DW).

Ona nije usamljena u tom stavu, većina ljudi u zemlji razmišlja slično.

Da li je bezgotovinsko društvo samo san?

Kada se Albanija oslobodila socijalističke diktature prije 35 godina, nije imala moderan bankarski i finansijski sistem. Napredak je bio spor i nakon prelaska na demokratiju. Bankomati su uvedeni 2004. godine.

Bivši ministar finansija i ekonomije Arben Maljaj smatra da je populizam glavni pokretač Ramine ambicije. On je istakao nekoliko ključnih prepreka za ostvarenje bezgotovinskog društva u narednih pet godina.

- Visoka stopa sive ekonomije, posebno u poljoprivredi, koja čini veliki dio bruto domaćeg proizvoda (BDP), mnogo je veća nego u ostatku regiona. Veliki procenat stanovništva živi u ruralnim oblastima. Osim toga, najveći dio prihoda od dijaspore, milijarde eura godišnje, dolazi van zvaničnih kanala. Glavni albanski trgovinski partneri Turska, Grčka i Italija također imaju visoku stopu sive ekonomije - rekao je Maljaj.

Podsjetio je da bi svako smanjenje upotrebe gotovine zahtijevalo ogromna ulaganja u kibernetičku sigurnost.

"Opasna" ambicija

Stručnjaci za kibernetičku sigurnost, poput Besmira Semanaja, smatraju da je Ramina ideja ne samo nerealna, već i opasna. Semanaj je podsjetio na velike kibernetičke napade na državne institucije prošle godine, uključujući sistem e-Albania, internetsku stranicu parlamenta i Zavoda za statistiku.

Mišljenja je da ti napadi pokazuju koliko je Albanija izložena i da nema potrebnu infrastrukturu za zaštitu kritične infrastrukture.

- Čak i najrazvijenije zemlje Evrope, poput Švedske i Norveške, razmatraju potrebu da zadrže minimum gotovine u opticaju, upravo zbog sigurnosti i spremnosti u vanrednim situacijama - rekao je.

Dok najdigitaliziranije nacije, nastavio je, zadržavaju rezervne opcije, Albanija planira postati 100-postotno digitalna za manje od 10 godina, bez osnovne kibernetičke zaštite. Ekonomija, koja isključivo ovisi o digitalnim sistemima, a nema alternativu, ostaje, upozorio je nezaštićena i ranjiva - virus ili nestanak struje bi je potpuno paralizirao.

"Mala i srednja preduzeća će najviše ispaštati"

Hazis I, menadžer u turizmu s 40 godina iskustva, vodi jedan od najpopularnijih hotela u Tirani. Strani turisti uglavnom plaćaju karticama dok domaći gosti i dalje preferiraju gotovinu. To povećava troškove hotela jer banke naplaćuju provizije za svako plaćanje karticom. Hazis nije baš optimističan onim što Rama planira.

- Ja sam protiv bezgotovinskog društva. Možemo da se nosimo s turistima koji žele platiti kafu od 1,50 eura karticom. No, šta da radim sa malim proizvođačima, od kojih kupujemo povrće ili sir s farme za naš restoran - pitao se Hazis.

Tokom ljetne sezone, ispričao je, redovno kupuje lubenice od seljaka. Za njih tvrdi da nikada nisu koristili digitalna plaćanja i siguran je da nikada neće. Ovaj plan će, pribojava se, uništiti male preduzetnike.

- Čak ćemo i mi da kuburimo s tim - dodaje Hazis.

Nedostatak konkretnih ciljeva

Za Arbena Maljaja, cilj da Albanija postane bezgotovinska do 2030. nije jasno definiran, pa samim tim ni mjerljiv. Vlada bi, prema njegovom mišljenju, mogla postaviti konkretne ciljeve tek nakon podrobne analize sistema plaćanja.

- Trenutno ne postoji nijedna ekonomija s nula keša. U zemljama s niskim nivoom finansijske edukovanosti, slabom digitalnom pismenošću, lošim upravljanjem i slabim javnim uslugama, poput obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, i visokom stopom korupcije nemoguće je ostvariti održiv uspjeh u kratkom roku - izjavio je Maljaj.

Centralna banka Albanije, međutim, bilježi porast elektronskih plaćanja u posljednjih deset godina.

- Građani su imali koristi od nižih troškova, proizvoda prilagođenih njihovim potrebama i boljeg pristupa platnim uslugama, što se odrazilo na dvocifreni rast elektronskih plaćanja, s dva po glavi stanovnika 2015. na 21 godišnje - rekao je guverner Gent Sejko.

Na dugom štapu

Za Semanaja, to je i dalje daleko ispod standarda EU, gdje članice imaju više od 300 digitalnih transakcija po glavi stanovnika godišnje.

- E-trgovina je ograničena (u Albaniji). Platforme poput Stripea ne posluju u Albaniji, a lokalne banke nude skupe i komplikovane sisteme. PayPal postoji za fizička lica, ali ne i za firme. To ograničava i blokira pristup globalnoj digitalnoj trgovini - istakao je.

Dakle, iako premijer Rama želi da Albanija što prije sustigne i uđe u EU, izgleda da će joj za prelazak na bezgotovinsko društvo trebati više od jedne decenije, ali i ozbiljna transformacija finansijske infrastrukture, piše DW.

(Telegraf Biznis/Klix)