Koliko će Srbiju koštati kupovina NIS-a? Novi izveštaj MMF-a spominje milijarde

Najnoviji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuje da sudbina srpske ekonomije direktno zavisi od rešavanja statusa Naftne industrije Srbije.

Dok se Srbija suočava sa usporavanjem privrednog rasta i unutrašnjim političkim tenzijama, u samom srcu ekonomske stabilnosti zemlje nalazi se problem statusa NIS-a. Aktiviranje američkih sankcija 9. oktobra ove godine dovelo je do blokade nabavke sirove nafte za Rafineriju Pančevo i prestanka rada iste, a MMF u svom decembarskom izveštaju koristi najtežu terminologiju, nazivajući NIS "makrokritičnom naftnom kompanijom" (macro-critical oil company).

Teme za vas

Cena slobode

Jedno od bitnih pitanje koje mesecima interesuje javnost, koliko bi Srbiju koštalo preuzimanje kontrole nad NIS-om, konačno je dobilo brojčani odgovor. Prema procenama MMF-a, prenos vlasništva sa ruskih akcionara (koji drže 56 odsto udela) na državu ili drugog partnera zahtevaće ogromna sredstva.

- Prenos vlasništva mogao bi zahtevati između 0,5 i 2 milijarde evra (0,6 do 2,3 procenta BDP-a) fiskalnih sredstava, sa ekvivalentnim uticajem na platni bilans - navodi se u izveštaju MMF-a.

Ipak, MMF umiruje investitore objašnjenjem da država ima novca za ovu kupovinu. Zahvaljujući visokim depozitima, Srbija bi ovaj otkup mogla da izvede bez povećanja budžetskog deficita.

- Državni otkup ruskog udela, finansiran povlačenjem obilnih vladinih depozita kao transakcija 'ispod crte' (below-the-line), ne bi uticao na fiskalni deficit niti bi zahtevao dalju reprioritizaciju potrošnje - objašnjavaju stručnjaci MMF-a.

Rafinerija Pančevo

Razlog zašto je država spremna da plati toliku cenu leži u činjenici da NIS nije samo jedna u nizu firmi, već energetska žila kucavica zemlje. Rafinerija Pančevo podmiruje čak 80 procenata domaćih potreba za gorivom.

MMF upozorava da bi prestanak njenog rada bio katastrofalan. Ukoliko bi Srbija morala u potpunosti da se osloni na uvoz gotovih derivata, logistička ograničenja bi stvorila manjak od najmanje 20 procenata ukupne potrošnje goriva u zemlji. Osim toga, cena takvog goriva bi bila drastična.

- Oslanjanje na uvozna goriva biće oko 25 procenata skuplje od domaće proizvodnje - precizira MMF.

Šta ako rešenje izostane?

Ukoliko se status NIS-a ne reši u planiranom roku, a MMF kao cilj navodi prvi kvartal 2026. godine, srpski budžet bi pretrpeo direktan udarac od 1 do 2 procenta BDP-a.

Gubitak prihoda bi bio sveobuhvatan. Država bi ostala bez značajnog dela PDV-a i akciza usled pada potrošnje, ali i bez prihoda od rudne rente („royalties“) i poreza na dobit i zarade koje NIS generiše.

U najgorem scenariju, MMF savetuje Vladi čak i uvođenje "nacionalnog plana racionalizacije" kako bi se preostale zalihe goriva dodelile samo prioritetnim korisnicima.

"Makroekonomski izgledi zavise od NIS-a“

Zaključak misije MMF-a je jasan: dok se ne reši pitanje vlasništva NIS-a, srpska ekonomija će ostati u stanju pripravnosti i neizvesnosti.

- Makroekonomski izgledi zavise od rešavanja statusa NIS-a, pri čemu je njegov neometan rad glavni prioritet za vlasti - stoji u završnoj reči izveštaja.

Iako su protesti, energetska nesigurnost i globalne trgovinske tenzije usporili rast Srbije na 2,1 odsto u 2025. godini, MMF veruje da bi "brzo i uredno rešenje za NIS" moglo da otključa potencijal za oporavak već u 2026. godini.

Ipak, taj oporavak ima svoju cenu, a ona se meri milijardama evra narodnog novca koji sada čeka na "depozitima za crne dane".

(Telegraf Biznis)