Džo Bajden je najplaćeniji penzioner u Americi: Evo koliko Tramp i ostali bivši predsednici dobijaju od države

Prošlo je tačno godinu dana otkako je Džo Bajden napustio Belu kuću, a javnost i analitičari sada imaju jasnu sliku o tome šta znači biti "najskuplji penzioner" u istoriji američke demokratije. Dok su se njegovi prethodnici oslanjali uglavnom na zakonske povlastice iz 1958. godine, Bajden je postavio standard koji će teško iko u skorije vreme dostići.

Apsolutni rekorder

Iako svaki bivši predsednik SAD ima pravo na godišnju penziju (koja u 2026. godini, nakon usklađivanja, iznosi oko 250.000 dolara), Džo Bajden je ušao u istoriju kao prvi predsednik čija primanja drastično premašuju ovaj iznos.

Teme za vas

Razlog leži u njegovih 44 godine federalnog staža. Za razliku od Donalda Trampa ili Baraka Obame, Bajden je proveo 36 godina u Senatu i 8 godina kao potpredsednik.

To mu je omogućilo da, pored predsedničke apanaže, aktivira i klasičnu kongresnu penziju. Sa procenjenih 166.000 dolara iz senatskih dana i punim predsedničkim iznosom, Bajdenova godišnja primanja iz budžeta iznose oko 413.000 dolara. To ga čini prvim predsednikom čija je penzija veća od plate koju je primao dok je bio na funkciji (400.000 dolara).

Šampion dugovečnosti na budžetu

Ako Bajden ima najveću godišnju cifru, Bil Klinton je apsolutni rekorder po ukupnom iznosu koji je povukao iz državne kase. Budući da je postao „bivši” još 2001. godine, Klinton već punih 25 godina koristi benefite.

Do danas, poreski obveznici su za njegovu penziju, kancelariju u Njujorku, osoblje i putovanja izdvojili više od 38 miliona dolara.

Klinton je takođe ostao upamćen kao predsednik koji je godinama trošio najviše novca na zakup kancelarijskog prostora, često preko pola miliona dolara godišnje.

Rekordni troškovi kancelarije

Barak Obama se na listi najplaćenijih nalazi odmah iza Bajdena i Klintona, ali iz drugog razloga. Iako je njegova penzija standardna (oko 250.000 dolara), on je godinama držao rekord po troškovima održavanja kancelarije u Vašingtonu.

Njegov administrativni aparat i zakup prostora koštali su državu i do 600.000 dolara godišnje. Obama je primer modernog bivšeg predsednika koji, uprkos ogromnim privatnim zaradama od knjiga i Netflix produkcije, u potpunosti koristi zakonski maksimum federalnih sredstava.

Donald Tramp

Za razliku od Bajdena, Donald Tramp prima samo standardnu predsedničku penziju. Budući da pre ulaska u Belu kuću nije proveo ni dan u saveznoj službi (nije bio senator, guverner niti vojni oficir), on nema pravo na dodatne federalne procente. Njegova penzija je fiksna, a fokus njegovih benefita je uvek bio na masivnim troškovima Tajne službe, s obzirom na obim kretanja i bezbednosne protokole koji prate njegovu porodicu.

Džo Bajden je u 2026. godini simbol jedne ere političara "maratonaca". Njegova penzija nije samo nagrada za mandat u Ovalnom kabinetu, već kumulativna isplata za skoro pola veka provedenog na platnom spisku države.

Dok poreski obveznici nastavljaju da finansiraju ove iznose, Bajdenov primer ostaje kao podsetnik da se u američkoj politici dugovečnost itekako isplati - čak i kada se svetla reflektora ugase.

Ostale beneficije

Osim gore navedenog, za bivše predsednike novac iz budžeta se odvaja i za zdravstvenu zaštitu, obezbeđenje od strane Tajne službe, putovanja i povezane troškove.

Program zdravstvene zaštite bivših predsednika je finansiran od strane federalnih fondova.

Tajna služba SAD obezbeđuje zaštitu za bivše predsednike, njihove supruge i decu mlađu od 16 godina. Od 2013. godine, bivši predsednici i njihove porodice imaju pravo na doživotnu zaštitu od strane Tajne službe

Bivše supruge razvodom automatski gube pravo na zaštitu dok udovice imaju doživotno pravo na ovu beneficiju, osim u slučaju kada se ponovo udaju.

Tabela

Tabela koju je napravila fondacija NTU (National Taxpayers Union Foundation) pokazuje ukupna primanja i beneficije po predsedniku od 2000. godine do danas. Svi sume su izražene u milionima dolara

Prema podacima korišćenim da se formira tabela, vidi se da je državnu apanažu najduže primao Džimi Karter i to 25 godina. Odmah iza njega je Bil Klinton koji svoje beneficije prima već 24 godine za koje vreme je "zaradio" 35.4 miliona dolara.

Klinton je takođe dobio i najviše novca za svoju kancelariju, i to 661.000 dolara godišnje.

Odmah iza njega nalazi se Barak Obama, koji je za svoju kancelariju u Vašington D.C.-ju dobijao 593.000 dolara godišnje.

(Telegraf Biznis)