Zašto famozni Svalbard ima ekonomsku moć iako je okovan ledom?!

Arhipelag Svalbard, smešten visoko na Arktiku, između Norveške i Severnog pola, predstavlja jedan od najzanimljivijih geopolitičkih i ekonomskih slučajeva današnjice. Iako je njegova ekonomija mala u apsolutnim brojkama, strategijski značaj i potencijal resursa čine ga mnogo vrednijim nego što obične brojke sugerišu.

Ekonomija: Skromne cifre, ali stabilna osnova

Svalbardovu ekonomiju danas najviše određuju tri sektora: rudarstvo, turizam i naučna istraživanja. Tradicionalno je rudarenje uglja bilo dominantno - podaci iz ranijih godina pokazuju da je samo u jednom periodu sektor generisao 2,008 milijarde norveških kruna (oko 227 miliona USD) prihoda iz uglja, dok su turizam i istraživanje doprineli dodatnih stotina miliona NOK godišnje.

Teme za vas

Međutim, važno je istaći da se rudarstvo polako smanjuje, a neke velike rudarske lokacije poput Sveagruve, nekada jedne od najproduktvnijih, potpuno su zatvorene i vraćene u prirodno stanje.

Turizam, iako skroman u globalnim razmerama, predstavlja stalan izvor prihoda, privlačeći posetioce željne polarnih pejzaža, dok naučna istraživanja, uključujući Univerzitetski centar i Globalni trezor semena, doprinose znanju i međunarodnoj saradnji.

Ukupna populacija Svalbarda iznosi oko 3.000 ljudi, sa oko 2.500 u najvećem naselju Longyearbyen, a stanovništvo dolazi iz više od 50 zemalja, što dodatno ukazuje na međunarodni karakter ovog mesta.

Geopolitički značaj: Daleko veći od ekonomije

Najvažniji razlog zbog kog Svalbard privlači pažnju svetskih sila nije trenutna ekonomska vrednost, već strateški položaj i međunarodni ugovorni režim koji ga okružuje.

Arhipelag je pod suverenitetom Norveške, ali se upravljanje i pristup uređuju Svalbardskim ugovorom iz 1920. godine - koji omogućava građanima i kompanijama svih potpisnica da na ravnopravnoj osnovi obavljaju ekonomske, istraživačke i druge aktivnosti na otocima.

U eri kada se led na Arktiku povlači zbog klimatskih promena, otvaraju se nove pomorske rute poput Severnog morskog puta koje mogu skratiti prevoz između Evrope, Azije i Severne Amerike, uz potencijalno smanjenje troškova transporta za značajne terete.

Istovremeno, Arktik i Svalbard postaju važan deo globalne geopolitičke borbe. Rusija, SAD, Kina i evropske države gledaju na region kao na zone potencijalnog ekonomskog i strateškog uticaja, posebno zbog potencijalnih rezervi fosilnih goriva i minerala koje se procenjuje da su izuzetno velike na širem polarnom području.

Napetosti oko Svalbarda pokazuju i položaj Moskve i Osla - Rusija je optuživala Norvešku za kršenje sporazuma, dok Oslo ističe da sve radi u okviru međunarodnih obaveza.

Zašto Svalbard govori više o svetu nego o Norveškoj

Svalbardova trenutna ekonomska vrednost - mereći se u stotinama miliona dolara prihoda godišnje - izgleda mala u odnosu na globalne tokove. Međutim: Pravni režim otvoren za sve potpisnike ugovora čini ga ne samo norveškim teritorijalnim pitanjem, već međunarodnim poligonom za trgovinu, istraživanje i pravne norme. Geopolitička pozicija blizu Severnog pola daje mu vrednost koja premašuje njegove lokalne ekonomije - Arktik postaje arena za projekciju moći, kontrole pomorskih puteva i pristupa resursima. Klimatske promene ubrzavaju pristup ruti i resursima koji su bili nedostižni, otvarajući dugoročne mogućnosti, ali i rizike, za eksploataciju i međunarodnu konkurenciju.

U tom svetlu, Svalbard je daleko vredniji kao geopolitički instrument i kao simbol pristupa Arktiku nego što njegova trenutna ekonomska aktivnost sama po sebi ukazuje, što ga čini jedinstvenim i važnim delom globalne ekonomske i bezbednosne arhitekture.

(Telegraf Biznis)