Kako je milijarder sa interesima na Grenlandu podstakao Trampa da prisvoji to područje: Ovo je "operacija"
Ronald Lauder, dugogodišnji prijatelj predsednika SAD Donalda Trampa i naslednik kozmetičkog carstva Estée Lauder, bio je prvi koji je predložio ideju da Sjedinjene Države kupe Grenland. Danas, dok Tramp ponovo govori o toj mogućnosti – čak i o upotrebi sile – Lauder već razvija poslovne projekte na ovom danskom ostrvu.
Kako je ispričao bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, Tramp ga je 2018. godine pozvao u Ovalni kabinet i rekao da mu je jedan istaknuti biznismen predložio da SAD kupe Grenland. Ispostavilo se da je reč upravo o Lauderu, Trampovom poznaniku još iz studentskih dana u Njujorku.
Teme za vas
Beograđanka očajna zbog kurirske službe Dexpres: Već mesec dana se bori sa istim problemom - rešenja "nema"
Ljudi se dosetili kako mogu BESPLATNO da se greju! Ne treba im peć, a ni klima
Nakon tog razgovora, Bela kuća je počela da razmatra načine za jačanje američkog uticaja na Grenlandu, ogromnoj arktičkoj teritoriji pod kontrolom Danske. Bolton tvrdi da Tramp često usvaja ideje koje čuje od prijatelja i prihvata ih kao činjenice.
Tokom Trampovog drugog mandata, interesovanje za Grenland je dodatno pojačano. Predsednik je javno nagovestio da bi SAD mogle da preuzmu ostrvo ne samo kupovinom, već i silom. Lauder je u februaru prošle godine javno stao u Trampovu odbranu, poručivši da ideja o Grenlandu „nije apsurdna, već strateška“.
– Ispod leda i stena Grenlanda nalazi se ogromno bogatstvo retkih metala ključnih za veštačku inteligenciju, savremeno naoružanje i tehnologiju. Kako se led topi, otvaraju se nove pomorske rute koje menjaju globalnu trgovinu i bezbednost – napisao je Lauder u tekstu za „Njujork post“.
Dodao je i da godinama blisko sarađuje sa grenlandskim poslovnim i političkim liderima na razvoju strateških investicija.
Poslovni interesi na Grenlandu
Danski poslovni registri pokazuju da je kompanija sa adresom u Njujorku, čiji vlasnici nisu javno navedeni, poslednjih meseci ušla u više projekata na Grenlandu. Među njima je i izvoz „luksuzne“ izvorske vode sa ostrva u Bafinovom zalivu, kao i planovi za proizvodnju hidroelektrične energije za aluminijumsku industriju.
Nije jasno kakav bi uticaj eventualno američko preuzimanje Grenlanda imalo na Lauderove poslovne interese, ali se poklapanje politike i biznisa sve češće dovodi u pitanje.
Danska premijerka upozorila je da bi vojna akcija jedne članice NATO-a protiv druge predstavljala kraj savezništva. Tramp, međutim, ne deluje zabrinuto.
– Uradićemo nešto sa Grenlandom, ili na lep način ili na teži – rekao je nedavno.
Ukrajina i novi sporni dogovori
Lauderovo ime pojavljuje se i u kontekstu dogovora o eksploataciji ukrajinskih minerala. On je deo konzorcijuma koji je zainteresovan za vađenje litijuma u Ukrajini, što je dodatno pojačalo sumnje u sukob interesa ljudi bliskih Trampu.
U martu 2025. godine Lauder je donirao pet miliona dolara organizaciji Maga Inc, fondu za prikupljanje sredstava za Trampov politički pokret. Nedugo zatim, SAD i Ukrajina potpisale su sporazum o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa. Prvi tender za litijum, prema navodima medija, dobio je upravo konzorcijum u kojem je Lauder.
Iako Lauder i kompanije uključene u projekte odbijaju da komentarišu, slučaj dodatno otvara pitanja o preplitanju politike, privatnog kapitala i spoljne politike SAD tokom Trampovog drugog mandata.
(Telegraf Biznis/theguardian)