"Spremite se na ono što dolazi u julu": Direktor moćne naftne kompanije izneo mračnu prognozu

I dok svet sa napetošću čeka šta će se dogoditi u vezi sa mogućim dogovorom Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uprkos povremenim međusobnim napadima, energetska industrija upozorava da tržište tek treba da oseti puni efekat tromesečnog sukoba koji je poremetio globalne tokove snabdevanja energentima.

Glavni izvršni direktor kompanije Ševron, Majk Virt, procenjuje da će tokom juna i jula pritisci na rast cena nafte postati znatno izraženiji, jer se globalne zalihe postepeno smanjuju, prenosi Financial Times.

Teme za vas

Virt je istakao da je tržište do sada uspevalo da apsorbuje poremećaje zahvaljujući relativno visokim zalihama sirove nafte, intervencijama iz američkih strateških rezervi, kao i nastavku isporuka iz zemalja pod sankcijama poput Irana, Rusije i Venecuele. Međutim, ocenio je da su ovi zaštitni mehanizmi sve slabiji.

„Amortizeri tržišta postepeno nestaju“, upozorio je Virt prošle nedelje na investicionoj konferenciji u organizaciji banke Bernstajn, ističući da je sposobnost tržišta da podnese neravnotežu između ponude i tražnje danas znatno manja nego na početku krize.

„Tokom narednih nekoliko nedelja verovatno ćemo videti kako se ti pritisci direktnije prelivaju na fizičke cene, a očekujem i dodatni uzlazni pritisak kako budemo ulazili u jun, a svakako i u jul“, rekao je Virt.

Čeka se dogovor

Virtove izjave stigle su u trenutku optimizma da bi Vašington i Teheran mogli da postignu sporazum kojim bi se okončao sukob i omogućilo ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi približno petina globalnog transporta sirove nafte.

Ipak, sve više analitičara i čelnika energetskih kompanija smatra da bi posledice sukoba mogle biti dugotrajnije. Naime, rat SAD i Izraela protiv Irana uklonio je sa tržišta između 12 i 13 miliona barela nafte dnevno, a povratak na prethodne nivoe snabdevanja mogao bi da traje mesecima.

Slične procene izneo je i direktor državne naftne kompanije ADNOC iz Abu Dabija, Sultan el Džaber, koji smatra da čak ni u slučaju brzog političkog rešenja normalizacija saobraćaja kroz Hormuški moreuz neće biti brza.

On procenjuje da će za povratak na nivo od 80 odsto predratnog prometa biti potrebno najmanje četiri meseca, dok bi potpuna normalizacija mogla da usledi tek tokom 2027. godine.

Promeniće se pristup energetskoj bezbednosti

Velika oštećenja energetske infrastrukture na Bliskom istoku predstavljaju dodatni problem, jer bi troškovi obnove naftnih i gasnih postrojenja mogli da dostignu desetine milijardi dolara, što će dodatno povećati troškove proizvodnje i transporta energenata.

Virt očekuje da će aktuelna kriza promeniti i pristup vlada energetskoj bezbednosti. On smatra da će mnoge zemlje nastojati da povećaju strateške rezerve nafte kako bi bile otpornije na buduće poremećaje.

Međutim, takva politika značila bi dodatnu tražnju na tržištu i novi pritisak na rast cena.

Prvi čovek Ševrona upozorava i na suprotan rizik – ukoliko visoke cene energije potraju predugo, mogle bi da uspore privrednu aktivnost ili čak gurnu pojedine ekonomije u recesiju. U tom slučaju, slabljenje tražnje moglo bi delimično da ublaži rast cena nafte.

(Telegraf Biznis)