Ako MOL preuzme NIS - Da li nas čekaju skuplje pumpe ili stabilne cene goriva?

Promena vlasničke strukture najveće srpske energetske kompanije, Naftne industrije Srbije (NIS), izaziva brojna pitanja o budućem kretanju cena goriva. Ukoliko mađarski MOL postane većinski vlasnik NIS-a, tržište goriva u Srbiji moglo bi da doživi značajne promene, kako u kratkom, tako i u dugom roku.

Novi vlasnik, nova politika cena

MOL bi preuzeo kontrolu nad najvećim igračem na domaćem tržištu nafte i derivata, što znači da bi kompanija mogla da uskladi politiku formiranja cena sa svojom regionalnom strategijom, a ne isključivo sa potrebama srpskih potrošača. To ne mora automatski značiti poskupljenje, ali bi tržište postalo manje konkurentno, jer novi vlasnik ima moć da utiče na marže i strategiju distribucije, smatraju stručnjaci.

Teme za vas

Istovremeno, integracija u MOL grupu, koja ima bogato međunarodno iskustvo u upravljanju rafinerijama i mrežama pumpi, može doneti i prednosti za domaće potrošače. Optimizacija troškova prerade i distribucije mogla bi da dovede do stabilnijih cena goriva u kratkom roku. S druge strane, usklađivanje cena sa regionalnim tržištima, poput Mađarske, Hrvatske i Rumunije, moglo bi dugoročno da smanji fleksibilnost lokalnih popusta i prilagođavanja cena kriznim situacijama.

Globalne cene nafte i kurs dolara ostaju ključni

Cena goriva u Srbiji i dalje će zavisiti od svetskih cena nafte i kursa dolara. Ako MOL postane većinski vlasnik, kompanija će najverovatnije pratiti globalne trendove i koristiti hedžing strategije, što može rezultirati stabilnijim cenama u kriznim periodima, ali i bržim povećanjem kada nafta poskupi. Ovaj scenario posebno važi za dizel i benzin, koji su direktno vezani za međunarodnu cenu sirove nafte.

Uloga države u kontroli cena

Iako bi vlasnička promena donela novu dinamiku na tržištu, regulatorni nadzor države ostaje ključan. Porezi, akcize i regulisana marža i dalje su instrumenti kojima država može da kontroliše pristupačnost goriva, posebno u periodima naglog poskupljenja ili tržišnih poremećaja. Uloga države postaje još važnija u situaciji kada jedan strani investitor dobija kontrolu nad većinskim udelom u nacionalnoj rafinerijskoj industriji.

Šta građani mogu da očekuju

Kratkoročno, cene goriva u Srbiji bi mogle da ostanu stabilne ili čak blago niže zahvaljujući efikasnijem menadžmentu i optimizaciji troškova. Dugoročno, postoji rizik od blagog rasta cena koji bi odražavao politiku profitabilnosti MOL-a i regionalno usklađivanje marži. Evropska praksa pokazuje da kompanije poput MOL-a teže standardizaciji cena u celoj grupi, što često znači manje lokalnih korekcija.

Zaključak je jasan, ako MOL postane većinski vlasnik NIS-a, tržište goriva u Srbiji ulazi u novu eru. Stabilnost i efikasnost prerade i distribucije mogu doneti kratkoročne benefite, ali dugoročno građani i država moraju biti spremni na scenarije u kojima cene prate regionalne standarde i globalne oscilacije nafte. Na kraju, budući kvalitet snabdevanja i cena zavisiće od ravnoteže između poslovne politike stranog investitora i regulatorne uloge države.

(Telegraf Biznis)