Porodica sa Balkana brinula o bogatoj tetki do smrti: Zbog jednog poziva ostali bez miliona

Koliko se isplati biti pošten? Ako je suditi po iskustvima korisnika na Reddittu, ne previše. Od ljudi koji su našli tuđi novčanik i umesto zahvalnosti dobili uvredu, do radnika koji su morali da rade prekovremeno da bi šefovi ili njihovi miljenici mogli da rade manje – primeri pokazuju da poštenje često nije nagrađeno.

Ipak, postoje priče koje pokazuju da poštenje i dalje ima vrednost, makar kao upozorenje. Jedan korisnik, Djumli, podelio je priču o svojoj rođaki:

Teme za vas

– Moji su se brinuli o teti koja nije imala dece, bez ikakvog ugovora o uzdržavanju, jer su je voleli i nisu očekivali nasledstvo. Kada je teta doživela moždani udar i završila u bolnici, neki njen nećak iz Amerike poslao je advokata da mu prepiše nasledstvo, a teta je sve nesvesno potpisala. Teta je imala sestru koja takođe nije imala dece, i sve je nasledila. To je bilo oko tri miliona dolara na računu (bilo je 2000. godine), kuća, stanovi u Zagrebu, vikendica na Žumberku, vila u Opatiji i vila na Pagu, i čak zlato. Sve to dobio je neko ko nije učinio ništa, čak su odneli i suđe koje su moji doneli pre moždanog udara. Mojima je i druga tetka propustila bogatstvo zbog zemlje koja je tada bila bezvredna, a danas bi vredela mnogo. Sve u svemu, moji su bili budale – napisao je korisnik.

Opomene i nepravda na poslu

Drugi korisnici su ispričali slična iskustva:

– Kolega i ja smo radili pošteno. On se pretrpeo kao budala, po 10 sati dnevno, a ja sam radio koliko je trebalo, i na kraju smo dobili istu mizernu povišicu. Tad sam shvatio da se poštenje ne isplati; na moju sreću, naučio sam na tuđim greškama.

– Nastavnica geografije dala je ocenu po miljenju. Njena omiljena učenica nije znala pola pitanja i dobila je peticu jer „znam da to znaš, ali imaš loš dan“. Ja odgovorim na sva pitanja tačno, a na pitanje koje nije bilo u knjizi nisam znao odgovor – dobio sam trojku jer „to si trebala znati iz prvog polugodišta“. Dan-danas kada je sretnem, okrenem glavu.

Pošten rad ponekad ipak donosi rezultat

– Radio sam savršeno svoj posao, ništa nisam pogrešio. Na poziciju sam predložen po objektivnim kriterijumima, ali je postavljen neko drugi jer je „iz teške životne situacije“. Dobro je što mi se to desilo rano u karijeri – od tada radim samo nužni minimum.

– Tražio sam povišicu i rekao gazdi da pokažem rezultate. Naplatio sam firmi oko 10.000 kuna više kroz svoj rad i tražio 500 kuna veću platu. Gazda je video račune i rekao: „Bravo!“. Ostalo je tako, nisam tražio više.

Poštovanje i komunikacija važniji od poštenja

– Kao šef odlučujem kome ide stimulacija za dodatni rad ili pomoć. Ponekad damo 200–300 eura kolegi koji je u teškoj situaciji ili kome je stradala garaža. Novac firme služi za napredovanje i plaćanje obaveza, ali sve funkcioniše samo ako postoji komunikacija s nadređenima.

– Moja mama radi u pekari, i kada neko ne zna posao, ona odlazi da pomogne, jer šef nikad ne reaguje. Nedavno je imala operaciju i unapred javila da je neće biti mesec dana. Šef je pitao: „Je li baš moraš to operisati? Ne možemo bez tebe.“ A koleginica koja radi manje ima veću platu.

(Telegraf Biznis/Dnevno)