Surova istina o odricanju od nasledstva: Advokat objašnjava zašto ova odluka briše pravo na socijalnu pomoć

Nasledstvo porodične imovine je čest kamen spoticanja u našem društvu. Osim sudskih sporova, testamenata i različitih ugovora o poklonu ili doživotnom izdržavanju, ove situacije se često rešavaju i putem "internog" dogovora. Ovakvi dogovori neretko podrazumevaju odricanje prava na nasledstvo člana ili više članova porodice u korist jednog ili više drugih.

Srpsko društvo je duboko ukorenjeno u patrijarhalnim obrascima kulture te su situacije u kojima se ženski članovi porodice odriču nasleđene imovine u korist muških neretke.

Teme za vas

Motivi za ovakve odluke su razni ali je veoma bitno da se u potpunosti sagledaju sve njene posledice.

Jedna od najčešćih zabluda jeste da odricanje od nasledstva u korist drugog člana porodice nema uticaja na buduća socijalna davanja. Naprotiv, ovakav čin direktno utiče na (ne)ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

O ovoj temi razgovarali smo sa advokatom Sonjom Pekić, koja nam je pojasnila na koji način zakon uređuje ovakve situacije.

Šta kaže zakon?

Kako je istakla, pravo na socijalnu zaštitu ima svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, a koje se obezbeđuje pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom.

Pekić je za Telegraf Biznis istakla da su ciljevi socijalne zaštite da se održava minimalna materijalna sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba, kao i da se obezbedi dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti.

Iz Advokatske kancelarija Pekić su nam pojasnili da Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona.

To znači da se vrednost te nasleđene nepokretne imovine koje se pojedinac odrekao, računa kao deo imovine kojom je pojedinac mogao da se izdržava, i ako bi ta vrednost pokrivala period socijalne potrebe, pravo na socijalnu pomoć se ne priznaje u tom periodu.

Kako se određuje period zabrane primanja pomoći?

Kako smo već naveli, ukoliko se osoba odrekne nasledstva, ona ne gubi pravo na pomoć trajno, ali ga gubi na određeni vremenski period. Taj period se izračunava na osnovu tržišne vrednosti imovine koje se osoba odrekla.

Primera radi, ako je vrednost dela nekretnine kojeg ste se odrekli npr. 1.200.000 dinara, a mesečni iznos socijalne pomoći koji bi vam pripadao je 12.000 dinara, vi nećete imati pravo na pomoć narednih 100 meseci (oko 8 godina). Smatra se da ste u tom periodu mogli da se izdržavate od vrednosti te imovine.

Pre donošenja odluke o davanju nasledničke izjave pred sudom, veoma je važno razmotriti sopstveni trenutni socijalni status kao i upoznati se sa odredbama Zakona o nasleđivanju i Zakona o socijalnoj zaštiti.

(Telegraf Biznis)