Kako je Tramp Amerikancima izbio 50 milijardi dolara iz džepa: "To su stotine hiljada radnih mesta"

Nije trebalo biti previše mudar da se Americi sa politikom Donalda Trampa predvidi pad turističkog prometa, taman nakon što su počeli da se oporavljaju od pandemijske krize. Brojke to pokazuju već u prvoj godini mandata – prema podacima Međunarodne trgovinske administracije (International Trade Administration), broj stranih posetilaca koji su putovali u SAD u 2025. godini pao je za 4,2 odsto, što je prvi godišnji pad od pandemije kovida i u suprotnosti je sa svetskim trendovima rasta globalnih međunarodnih putovanja za 4 odsto u prošloj godini.

Veliko tržište, velike brojke, Erik Hansen, viši potpredsednik Američkog udruženja za putovanja (US Travel Association), ističe u komentaru za FT kako se radi o ogromnom uticaju, jer je u pitanju pad od oko 11 miliona međunarodnih posetilaca, što nosi oko 50 milijardi dolara izgubljene potrošnje.

Teme za vas

"Čak i jedan jedini procentni bod koji izgubimo znači milijarde dolara i stotine hiljada radnih mesta", upozorava Hansen.

Naime, tokom protekle godine Bela kuća je znatno otežala ili onemogućila dolazak određenim putnicima u SAD. Trampova administracija zabranila je ulazak posetiocima iz više od desetak zemalja iz razloga nacionalne bezbednosti, te suspendovala izdavanje viza za 75 zemalja, uključujući Brazil i Tajland.

Pojačan nadzor

SAD je takođe pojačao nadzor i proveru društvenih mreža potencijalnih posetilaca, studenata i stanovnika. Prema američkoj Carinskoj i graničnoj službi (US Customs and Border Protection), pretresi elektronskih uređaja na granicama porasli su za 18 odsto u fiskalnoj 2025. godini, a predložen je i novi propis koji bi prisilio posetioce iz desetina zemalja da dostave podatke o pet godina aktivnosti na društvenim mrežama.

Trampove agresivne politike prema tradicionalnim saveznicima, kao i njegova imigraciona retorika, dodatno su obeshrabrile potencijalne posetioce. I nije to samo prolazan trend, koliko god industrija putovanja bila žilava. Struka upozorava da SAD gubi tržišni udeo i da slabe veze između putovanja i trgovine, a percepcija smanjene otvorenosti odvraća posetioce.

Iz zapadne Evrope SAD je prošle godine zabeležio pad broja posetilaca za 3,7 odsto. Sa Trampovim zahtevima oko Grenlanda, nije čudo da je najveći rez putovanja za SAD bio iz Danske, broj posetilaca na godišnjem nivou iz ove zemlje pao je za 23,5 odsto. Značajan minus od 11,3 odsto napravili su i gosti iz Nemačke, koja je inače sa 1,8 miliona posetilaca godišnje na petom mestu na listi top emitivnih tržišta.

Prvi su im Britanci, njih je prošle godine bilo nešto više od 4 miliona, otprilike isto kao godinu ranije. Došlo je i 6,8 odsto, odnosno stotinak hiljada manje Francuza, dok su Hrvati sa skoro 41 hiljadom dolazaka imali porast od 1,2 odsto, piše Jutarnji.

Ako je suditi po turističkom prometu, Trampova politika najmanje je omela Italijane, sa 1,2 miliona dolazaka iz ove zemlje, SAD je ostvario plus od 5,3 odsto sa ovog tržišta. I zemlje istočne Evrope sa ove liste ostvarile su rast prometa prema SAD za 2,5 odsto ukupno, i to najviše iz Rusije i Ukrajine, mada su to sve nominalno niske brojke (ni 200 hiljada dolazaka iz obe zemlje). Pad broja Kanađana koji posećuju SAD bio je posebno izražen, sa padom od skoro 30 odsto u trećem kvartalu, dok za četvrti još nema podataka.

Loši izgledi

Budućnost nije blistava, pogotovo nakon niza tragičnih incidenata i protesta protiv Američke imigracione i carinske službe (ICE). Najmanje desetak zemalja ažuriralo je svoje smernice za putovanja tokom protekle godine, uključujući Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku, koja je uz Irsku nedavno izdala službena vladina upozorenja u vezi sa putovanjima u SAD.

Analize već pokazuju značajan pad potražnje Evropljana za putovanjima u SAD ovog leta, dok američki turistički zvaničnici veruju da će im Svetsko prvenstvo u fudbalu ovog leta doneti prihod od 30,5 milijardi dolara, koji je projektovala FIFA.

Prema podacima Ciriuma, vodećeg pružaoca analitike u vazduhoplovstvu, avionske rezervacije iz Evrope za SAD za jul 2026. pale su za 14,22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, za transakcije ostvarene pre svega putem trećih strana i onlajn putničkih agencija od početka oktobra 2025. do kraja januara 2026. Najveći pad beleže Frankfurt (-36%), Barselona (-26%), Amsterdam (-23%), Pariz (-21%) te Atina i Minhen (oba po -19%). Kada je u pitanju potražnja za putovanjima u američke gradove domaćine Svetskog prvenstva u junu, avionske rezervacije iz Evrope niže su za 5 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su iz Azije niže za 3,6 odsto.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)