Šta to Bafet zna? Pre 6 godina je otpisao ovu industriju, a sada u nju ulaže pravo bogatstvo

Šest godina nakon što je Voren Bafet prodao sve novine u vlasništvu kompanije Berkšir Hatavej (Berkshire Hathaway) i najavio beskonačan pad za većinu te industrije, Berkšir je u utorak otkrio novu investiciju od 350 miliona dolara u Njujork tajms (The New York Times).

Ovaj donekle iznenađujući potez izdvaja se u kvartalnom izveštaju koji je Berkšir predao američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berzu (SEC) o deoničkim ulaganjima kompanije u poslednjem kvartalu Bafetovog mandata na mestu izvršnog direktora.

Teme za vas

Berkšir je takođe povećao ulaganje u Ševron (Chevron) neposredno pre nego što je predsednik Donald Tramp naredio hapšenje predsednika Venecuele, a kompanija sa sedištem u Omahi nastavila je da prodaje deo svog udela u Bank of America i Eplu (Apple).

Kada je 2020. prodao desetine novina u vlasništvu Berkšira, Bafet je zaključio da je ta industrija "gotova". No, čak je i tada sugerisao da bi novine s nacionalnim brendom, poput Tajmsa ili Volstrit džurnala (The Wall Street Journal), i dalje mogle dobro poslovati.

- Ovo je trenutak punog kruga za Berkšir Hatavej u ponovnom ulaganju u vesti i ogromno iskazano poverenje Berkšira u poslovnu strategiju Njujork tajmsa - kaže Tim Frenklin, profesor i čelnik odseka za lokalne vesti na Medil školi novinarstva Univerziteta Nortvestern.

Frenklin ističe da Tajms možda ima korene u novinskom biznisu, ali da je danas reč o uspešnom digitalnom biznisu s popularnim igrama poput Vordla (Wordle), poznatom sportskom platformom Atletik (The Athletic) i s više od 12 miliona digitalnih pretplatnika. Kaže da možda posrnule lokalne novine mogu izvući pouke iz "digitalne novinske sile" u koju se Tajms pretvorio i pronaći načine da ponude onlajn igre i istaknu lokalno sportsko izveštavanje koje čitaoci ne mogu pronaći drugde.

Ovi kvartalni izveštaji o deoničkom portfelju ne otkrivaju da li je svaki potez lično napravio Bafet ili neki od drugih investicionih menadžera Berkšira. Bafet se uglavnom bavio ulaganjima vrednim više od milijardu dolara, pa kod ulaganja u Tajms ove veličine nije sigurno da li je ovo bila njegova odluka.

Ipak, mnogi investitori će pokušati da iskopiraju potez zbog Bafetovog neverovatnog učinka tokom decenija pre nego što je u januaru, nakon šest decenija na čelu Berkšira, izvršnu funkciju prepustio Gregu Abelu. Deonice Tajmsa skočile su za gotovo 3% u trgovanju nakon zatvaranja berze, nakon što je Berkšir objavio svoj udeo.

Berkšir je takođe kupio oko 8 miliona dodatnih deonica Ševrona u tom kvartalu, čime je svoj paket povećao na više od 130 miliona deonica naftnog giganta. To se pokazalo kao izuzetno dobro tempirana opklada, jer je cena deonice Ševrona snažno porasla otkako je Tramp obećao da će ponovo oživeti naftni biznis Venecuele, ali Bafet već dugo veruje u naftni sektor i Berkšir je već godinama jedan od ključnih investitora u Ševron i Oksidental petroleum (Occidental Petroleum).

Ševron je jedina velika američka naftna kompanija sa značajnim operacijama u Venecueli, gde dnevno proizvodi oko 250.000 barela nafte. Ševron, koji je prvi put investirao u Venecuelu 1920-ih, posluje u zemlji kroz zajednička ulaganja s državnom kompanijom Petróleos de Venezuela S.A., poznatom kao PDVSA. Cena deonice Ševrona porasla je za skoro 19 odsto od početka 2026. godine, neposredno pre nego što su Sjedinjene Američke Države u raciji zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Ostali značajni potezi Berkšira u poslednja tri meseca 2025. uključivali su prodaju oko 50 miliona deonica Bank of America, iako kompanija i dalje drži gotovo 81 milion deonica banke čije je deonice prvi put počela da kupuje 2011. dok se Bank of America borila s posledicama krize hipotekarnih kredita visokog rizika. Berkšir je takođe smanjio svoj ogromni udeo u Eplu za oko 10 miliona deonica, ali je na kraju prošle godine i dalje imao gotovo 228 miliona deonica te tehnološke kompanije.

Osim deonica, Berkšir u potpunosti poseduje desetine kompanija, uključujući osiguravajuće gigante poput Gajka (Geico), veliki energetski holding s više komunalnih preduzeća, železnicu BNSF te niz proizvodnih i maloprodajnih kompanija s brendovima poput Deri kvin (Dairy Queen) i Siz kendi (See's Candy).

(Telegraf Biznis/Klix)