Nemačka u problemu: Stižu velike kazne

Tokom 2025. godine Finansijska kontrola rada na crno sprovela je gotovo 25.000 inspekcija kod poslodavaca širom Nemačke – a gotovo svaka četvrta kontrola otkrila je nepravilnosti. Kršenje Zakona o minimalnoj zaradi naročito je bilo učestalo u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.

Prema podacima nemačkog Ministarstva finansija (Bundesfinanzministerium), na zahtev stranke Levica (Die Linke), Finansijska kontrola rada na crno pri carinskoj službi sprovela je ukupno 25.765 kontrola tokom 2025. godine. U 6.121 slučaju pokrenut je postupak zbog sumnje na kršenje Zakona o minimalnoj zaradi.

Teme za vas

Najviše nepravilnosti u ugostiteljstvu

Poslanik Levice Cem Ince izjavio je da se u proseku pri svakoj četvrtoj kontroli otkrije kršenje minimalca. Prema podacima ministarstva, skoro 2.500 postupaka odnosilo se na sektor ugostiteljstva i hotelijerstva.

Više od 500 postupaka zabeleženo je i u špediterskim firmama, građevinskim preduzećima, kao i u frizerskim i kozmetičkim salonima. Nepravilnosti su često otkrivene i kod taksi prevoznika, prodavnica pića i firmi za obezbeđenje.

Minimalna satnica povećana na 13,90 evra

Minimalna satnica u Nemačkoj povećana je 1. januara sa 12,82 na 13,90 evra po satu. Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku (Statistisches Bundesamt), to povećanje obuhvatilo je oko 4,8 miliona radnih mesta.

Ipak, kontrole carinske službe obuhvataju samo manji deo firmi koje zapošljavaju radnike po minimalnoj zaradi.

Traže se češće kontrole

Cem Ince zatražio je značajno proširenje inspekcija i istakao da je Finansijskoj kontroli rada na crno potrebno više zaposlenih kako bi efikasno obavljala posao. Broj sprovedenih kontrola i procenat utvrđenih prekršaja u 2025. godini bili su približno na nivou prethodne godine.

Kako se krši zakon o minimalcu

Kršenjem Zakona o minimalnoj zaradi smatra se, na primer, nevođenje ili prikrivanje evidencije radnog vremena. Ako se zaposleni otvoreno ili prikriveno primoravaju da rade duže bez dodatne naknade, njihova realna satnica pada ispod zakonskog minimuma.

U nekim slučajevima radni zadaci su postavljeni toliko obimno da ih nije moguće završiti u okviru plaćenog radnog vremena. Postoje i situacije u kojima poslodavci odbijaju deo plate za radnu opremu ili uniformu, čime se faktički umanjuje minimalna zarada.

Minimalna satnica se ponekad zaobilazi i kroz takozvano lažno samozapošljavanje, kada radnici formalno nastupaju kao samostalni preduzetnici, iako u praksi rade kao zaposleni.

(Telegraf Biznis/Fenix)