Trampove nove globalne carine: Kako će funkcionisati i šta je sledeće?

Vrhovni sud SAD presudio je da je predsednik Donald Tramp prekoračio svoja ovlašćenja kada je prošle godine uveo sveobuhvatne globalne carine.

U svojoj odluci 6-3, sud je presudio da Tramp nije mogao da koristi zakon iz 1977. godine - Zakon o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) - da uvede poreze na uvoz iz skoro svake zemlje na svetu.

Teme za vas

Presuda je ostavila otvorenu mogućnost da potrošačima i preduzećima bude vraćen novac od procenjenih 130 milijardi dolara generisanih carinama - perspektiva o kojoj se visoki sud nije izjasnio, ali koja će verovatno završiti u još jednoj sudskoj borbi.

Sati nakon što je odluka objavljena, Tramp je potpisao proklamaciju koristeći alternativni zakon, Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji bi mu omogućio da uvede nove privremene carineod 10 odsto na robu iz svih zemalja. U subotu je objavio na društvenim mrežama da će te nove carine povećati na 15 odsto.

Evo šta treba znati o tome šta sledi u vezi sa carinama i koja pitanja i dalje ostaju.

Koje carine su proglašene nezakonitim i zašto?

Odluka Vrhovnog suda objavljena 20. februara odnosi se samo na carine koje je Tramp doneo pod IEEPA, koji predsedniku daje moć da reguliše trgovinu kao odgovor na hitnu situaciju.

Tramp ga je prvi put aktivirao u februaru 2025. godine kako bi oporezao robu iz Kine, Meksika i Kanade, rekavši da trgovina fentanilom iz tih zemalja predstavlja hitnu situaciju.

Nekoliko meseci kasnije, na ono što je Tramp nazvao "Dan oslobođenja", napravio je mnogo veći korak, uvodeći namete između 10 odsto i 50 odsto na robu iz skoro svake zemlje na svetu. U ovom slučaju, trgovinski deficit SAD - gde SAD uvoze više nego što izvoze - predstavljao je "ekstremnu i neuobičajenu pretnju", prema Trampu.

Sud je rekao da američki Kongres, a ne predsednik, ima moć da kreira nove poreze i da regulacija pod IEEPA nije uključivala prikupljanje prihoda.

Ipak, jedan broj carina koje je Tramp uveo tokom prošle godine nisu bile deo hitnih situacija koje je proglasio pod IEEPA i mogu ostati bez obzira na presudu Vrhovnog suda. To uključuje carine specifične za industriju čelika, aluminijuma, drvne građe i automobila, koje je Tramp postavio pod drugačijim američkim zakonom, članom 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, navodeći razloge nacionalne bezbednosti.

Tramp uvodi nove carine pod drugačijim zakonom

Nakon presude Vrhovnog suda u petak, Tramp je izdao proklamaciju o uvođenju globalne carine od 10 odsto na skoro sav uvoz u SAD pod nikada korišćenim zakonom poznatim kao Član 122.

U subotu je u objavi na Truth Social, Tramp rekao da će povećati globalne carine sa 10 odsto na 15 odsto.

Član 122 mu daje moć da uvede carine do 15 odsto na 150 dana, nakon čega Kongres mora da interveniše.

Međutim, postoji mogućnost da Tramp zaobiđe zakonodavce. Član 122 ne zabranjuje izričito predsedniku da dozvoli da carine isteknu nakon 150 dana, a zatim proglasi novu hitnu situaciju da bi ih vratio, prema Cato Institutu, desno orijentisanom "think tank-u".

Tramp koristi Član 122 "kako bi rešio fundamentalne probleme međunarodnih plaćanja" i rebalansirao američku trgovinu, prema Beloj kući, dok istovremeno istražuje da li može da uvede carine pod Članom 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine.

Taj zakon dozvoljava američkom trgovinskom predstavniku – poziciji koju trenutno drži Džejmison Grir - da istražuje trgovinske prakse zemalja. USTR tada može uvesti carine kada utvrdi da su prakse "diskriminatorske" ili "nepravedne".

Administracija može nastaviti da uvodi carine i pod Članom 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, koji je Tramp obilato koristio i u svom prvom mandatu. Ovo omogućava administraciji da nametne poreze na uvoz koji preti nacionalnoj bezbednosti, ali tek nakon istrage, što znači da je potrebno vreme da se uvedu.

Jedan ekonomista je, međutim, rekao za BBC da zahtevi za istragama i nalazima takođe mogu otežati osporavanje - i ukidanje - nameta jednom kada su na snazi.

Američki sekretar trezora Skot Besent rekao je da će kombinovanje carina iz Člana 122 sa pojačanim carinama iz Člana 232 i Člana 301 "rezultirati praktično nepromenjenim prihodima od carina u 2026. godini", suštinski nadoknađujući gubitak IEEPA carina .

Hoće li potrošačima i preduzećima biti vraćen novac od nezakonitih carina?

Jedan od razloga koje je Tramp naveo za uvođenje tarifa je taj što novac koji one donose ide u američki trezor, pomažući jačanju ekonomije zemlje.

Američka vlada je prikupila desetine milijardi dolara od kompanija koje unose strane proizvode, prema mnogim izveštajima. Procene kažu da je taj broj oko 130 milijardi dolara (96 milijardi funti).

Iako je presuda Vrhovnog suda utvrdila da Trampove IEEPA carine nisu bile legalne, nije ponudila uputstva o vraćanju novca onima koji su platili poreze.

Tramp je rekao novinarima da očekuje da će bilo koji potencijalni povraćaj novca biti blokiran u parnicama godinama.

Nakon što je odluka objavljena, sekretar trezora Besent je takođe rekao da bi se pitanje povraćaja moglo rastegnuti godinama.

Govoreći na događaju u Dalasu, Besent je rekao da su prihodi koji su već doneti kroz IEEPA carine "sporni" pošto Vrhovni sud nije dao nikakva uputstva o povraćaju.

Očekuje se da će o pitanju odlučiti američki sud za međunarodnu trgovinu. Najverovatnije bi bilo kakav povraćaj novca otišao većim kompanijama, kažu stručnjaci, jer bi manjim preduzećima nedostajalo resursa da prođu kroz mnoge korake prijave za novac.

Aleks Žake, šef politike i zagovaranja u liberalnom "think tank-u" Groundwork Collective, rekao je za BBC-jevog medijskog partnera CBS da je više od 1.000 preduzeća već zatražilo povraćaj carina pre presude.

Taj broj će, kako je rekao, verovatno rasti, piše BBC.

Demokratski guverner Ilinoisa Dž. B. Pricker takođe je zahtevao da Bela kuća izda ček za povraćaj od 1.700 dolara svakom američkom domaćinstvu zbog nezakonitih carina.

U više navrata, Tramp je javno nagovestio ideju o izdavanju čeka za povraćaj carina Amerikancima.

Koje su carine sada na snazi?

Nove tarife su trebale da budu uvedene na sav uvoz u SAD, bez obzira na to odakle roba dolazi, počevši od 24. februara u 12:01 EST (05:01 GMT), prema Beloj kući.

Zvaničnik Bele kuće rekao je za BBC da će se zemlje koje su sklopile trgovinske sporazume sa SAD, uključujući Veliku Britaniju, Indiju i EU, takođe suočiti sa globalnom carinom pod Članom 122, umesto carinske stope o kojoj su prethodno pregovarali.

Trampova administracija očekuje da će se te zemlje i dalje pridržavati ustupaka na koje su pristale u okviru trgovinskih sporazuma, dodao je zvaničnik.

Neka roba će biti izuzeta od poreza "zbog potreba američke ekonomije" ili kako bi se bolje ciljala dažbina.

Ovi proizvodi spadaju u glavne kategorije tako da će neki kritični minerali, metali, energetski proizvodi, prirodni resursi, prehrambeni usevi, farmaceutski proizvodi, elektronika, automobili i kamioni, i vazduhoplovni proizvodi biti izuzeti.

Takođe, „informativni materijali (npr. knjige), donacije i praćeni prtljag“ neće biti oporezovani, prema dokumentu Bele kuće.

Za mnoge kategorije izuzete robe, proklamacija je široka i ne navodi konkretno koji artikli mogu biti izuzeti.

Još jedno važno izuzeće je roba koja je deo USMCA – trgovinskog sporazuma između SAD, Meksika i Kanade. Ta roba je takođe bila izuzeta od IEEPA carina, a premijer Mark Karni je često govorio da je Kanada među zemljama na svetu sa najnižom carinskom stopom zbog izuzeća USMCA.

Slično tome, tekstil i odeća iz Kostarike, Dominikanske Republike, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa i Nikaragve ostaće bez carine prema Trgovinskom sporazumu Dominikanske Republike i Centralne Amerike.

Istovremeno, Tramp je rekao da zadržava carine na jeftinu robu. Prošle godine je ukinuo ono što je bilo poznato kao de minimis izuzeće, koje je dozvoljavalo robi u vrednosti od 800 dolara ili manje da uđe u SAD bez plaćanja ikakvih carina.

(Telegraf Biznis)