Skandal koji je prošao ispod radara: Odlazi "žena sa kamenim licem"

Sabin Vejand, dugogodišnja čelnica Uprave za trgovinu Evropske komisije, jedna od najkompetentnijih evropskih zvaničnica poslednjih decenija, napustila je svoju poziciju nakon što je rekla istinu o tome kako je došlo do potpisivanja izrazito nepovoljnog trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama. Poruke Vejandove svedočanstvo su da Evropska unija pod dirigentskom palicom Ursule fon der Lajen ignoriše stručne dijagnoze te je, zbog zaštite tobože viših ideoloških ciljeva, spremna da žrtvuje konkretne, dugoročne evropske interese. Radi se zapravo o megaskandalu koji, nažalost, beleže britanski i američki mediji, dok ga veliki evropski ignorišu, piše Jutarnji.

U osnovi je gospođa Vejand tiho otišla, zgrožena činjenicom da je EU potpisala trgovinski sporazum uprkos njenom stručnom mišljenju da ono što je agresivnim pritiskom iznudio Tramp jednostavno nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). Prema jasnom tumačenju čelnice Uprave za trgovinu, Ursula fon der Lajen nije se usudila dostojanstveno i zdravorazumski da uzvrati Trampu protivcarinama zbog straha da će izgubiti američku zaštitu za Evropu i Ukrajinu. Taj strah "vizionarke" Fon der Lajen i agresivne kaste evropskih salonskih ratnika nije, dakle, brinuo o zaštiti dugoročnih evropskih ekonomskih interesa, a teško su pogrešili u proceni da će Tramp pohitati u odbranu Ukrajine nakon što EU pristane na političko poniženje veka.

Teme za vas

Da bi se razumelo šta se dogodilo, treba se vratiti u leto 2025. godine i u škotski golf-rizort Ternberi, onaj isti koji je u vlasništvu američkog predsednika Donalda Trampa. U Trampovom Ternberiju Fon der Lajenova je potpisala štetni sporazum sa 15 odsto carina na evropski izvoz, a nula odsto na američki, pri čemu je, da bi se više dodvorila američkom predsedniku, ponudila dodatno da EU kupi 750 milijardi dolara američkih energenata do 2028. godine, kao i investiranje čak 600 - u velikoj meri nepostojećih - milijardi dolara u američku privredu, te nabavku 40 milijardi dolara američkih AI čipova; što je sve skupa nestvarnih 1,3 biliona dolara obaveza.

Sastanak dvoje lidera u Njujorku 2025 / Foto: Tanjug/AP

Na fotografijama koje su dokumentovale veliko samoponižavanje Evrope pod uticajem evropskih salonskih superheroja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i komesar za trgovinu Maroš Šefčovič, nasmejani i sa palcem gore, baš kao Tramp, potpisali su ono što je nazvano trgovinskim dogovorom između SAD i EU. Gospođa Vejand na tim fotografijama bila je suzdržana jer, pod uslovima tog dogovora, ponovimo, EU pristaje da plaća 15-procentne carine na većinu svojih izvoznih proizvoda na američko tržište. Zauzvrat, evropske carine na američku robu spuštaju se na nulu za većinu kategorija. Suludo, pogotovo uz "male dodatke" na tu štetu po konkurentnost evropskog izvoza. Ekonomisti su odmah jasno ocenili sporazum kao kapitulaciju. Tramp je pretio carinama od 30 do 60 odsto, a EU je sve vreme treptala, ocenjuje hrvatski list, pa pristala na ogromnih 15. Jedan od retkih zapadnih političara koji je to jasno nazvao bio je Mark Karni, kanadski premijer, koji je nešto kasnije konstatovao da neke zemlje žale što su "u žurbi sklopile dogovore sa SAD koji nisu vredeli papira na kojem su pisani".

Vejandova svojim odlaskom upozorava da EU nije samo prihvatila loše ekonomske uslove. Prihvatila je i nešto strukturno puno gore: sporazum koji nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. I to znaju svi koji su ga potpisali, ali se ne stide što su potrčali u pomoć rušenju globalnog poretka jer se tako prohtelo MAGA pokretu. Dodajmo da je čak i američki Vrhovni sud srušio Trampove carine, ali su im se poklonile evropske političke elite.

Pred Evropskim parlamentom, u septembru 2025. godine, Vejandova je javno protivrečila svojoj šefici, "vizionarki": ternberški sporazum, rekla je poslanicima, "ne ispunjava uslove" STO-a. Dodala je i nešto što bi zvučalo kao crni humor da nije bilo toliko ozbiljno: kada bi EU otišla Amerikancima i predložila da zajedno pretvore ovaj dogovor u sporazum koji bi bio potpuno usklađen sa pravilima STO-a, odgovor bi, rekla je Vejandova, bio "odlučno ne".

Nije stala na tome. Na drugom javnom događaju iste godine otkrila je srž problema: EU se nije usudila da odgovori na Trampove jednostrane carine protivcarinama jer se bojala da bi Tramp mogao prestati da brani Evropu i Ukrajinu od Rusije.

"Evropska strana bila je pod ogromnim pritiskom da brzo pronađe rešenje i stabilizuje transatlantske odnose, posebno s obzirom na bezbednosne garancije", rekla je. Ako čovek provede samo nekoliko sekundi razmišljajući o tome šta je zapravo poručila gospođa Vejand, otvara se pitanje kolosalne ekonomsko-finansijske neodgovornosti na samom vrhu Komisije.

Vejandova nema mentalitet uobičajenih "uzbunjivača", tj. osobe koja želi da digne buku i privuče pažnju. Nikada nije govorila kao politički oponent Fon der Lajenove, nego kao odgovorna zvaničnica koja je bila prisiljena da objasni poslanicima zašto je EU potpisala nešto što prema pravilima nije smela i koja je, umesto diplomatskih ulepšavanja, birala tačnost.

Sabin Vejand / Foto: Monasse Thierry/ANDBZ/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Veliki istorijski sporazumi ponekad se sklapaju pod pritiskom, pod lošim uslovima, i to je deo diplomatske stvarnosti. Problem je u tome što se ovaj sporazum sklopio svesno, uz javno laganje o njegovom sadržaju, uz agresivnu ideološku eliminaciju opravdane unutrašnje kritike, a sve u ime cilja koji nikada nije bio predmet demokratske rasprave kao ispravno formulisano pitanje. Karl Falkenberg, bivši zamenik direktora Uprave za trgovinu koji je stao na stranu Vejandove, to je sažeo brutalno precizno: "Ideja o slobodnom trgovinskom sporazumu u kojem jedna strana podiže carine, a druga ih spušta — besmislica je."

Šefčovič je pak otišao korak dalje i počeo da zagovara reformu STO-a koja bi defakto ukinula jedno od temeljnih načela te organizacije — zabranu diskriminacije između članica pri primeni carina. Neizgovoreno, ali jasno: meta je Kina. Neizgovoreno, ali jasno: za ovo nema demokratskog mandata ni evropskog konsenzusa.

Sabin Vejand će sada neko vreme biti savetnica generalnog sekretara Komisije, što je počasna pozicija bez stvarnog uticaja, a potom odlazi na univerzitetsku poziciju na Evropski univerzitetski institut u Firenci.

Od 1. juna zameniće je Dite Jul Jorgensen, iskusna zvaničnica iz energetskog sektora. O njenom imenovanju kolege kažu da "izvrsno poznaje trgovinu iznutra" i da je posvećena multilateralizmu.

Dite Jul Jorgensen / Foto: RONALDO SCHEMIDT / AFP / Profimedia

Vejandova odlazi sa impresivnim portfoliom: bila je ključna arhitektica sporazuma o Bregzitu, a ove godine EU je uz njen doprinos konačno zaključila dugo odlagane sporazume sa Merkosurom, Indijom i Australijom. Šefčovič je na LinkedInu objavio da je bilo "zadovoljstvo raditi sa njom" i da je postigla "izuzetne rezultate".

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)