Gradnja "beskorisnog" mosta izaziva bes na Siciliji: "13,5 milijardi evra koje bi mogle uništiti Italiju"

Još od nacrta projekta, italijanske vlasti tvrde da će izgradnja najdužeg visećeg mosta na svetu snažno podstaći ekonomiju. Međutim, građani područja na kojima će se most graditi izražavaju ozbiljnu zabrinutost.

Oko 500 kuća predviđeno je za eksproprijaciju i rušenje kako bi se napravilo mesta za jedan od najambicioznijih inženjerskih projekata na svetu - izgradnju visećeg mosta od italijanskog kopna do Sicilije, čelično-betonskog raspona dužine oko 3,2 kilometra, preko Mesinskog moreuza.

Teme za vas

„Moja kuća će biti srušena. Gubitak doma zbog projekta koji je beskoristan i u osnovi manjkav potpuno je neprihvatljiv“, rekla je jedna od stanovnica tog područja.

Ogromna infrastruktura: putevi, pruge, vijadukti

Plan izgradnje uključuje:

- 40 kilometara novih puteva i železničkih pruga

- 10 vijadukata, tunele i tri železničke stanice

- Svakog sata će preko mosta prolaziti oko 6.000 vozila na šest traka autoputa

Danijele Jalakva, vođa protestne grupe No Ponte (Bez mosta) Kapо Peloro, upozorava: „Most će biti beskoristan, opasan, štetan po životnu sredinu i preskup.“

On smatra da bi 13,5 milijardi evra bilo daleko pametnije uložiti u obnovu propadajuće infrastrukture juga Italije - škola, bolnica, puteva i železnica.

„Čemu novi, sjajni most kada su prilazni putevi ispucali i puni rupa? Preći ćeš most kao zec, a onda do kraja puta puzati kao kornjača.“

Vlada obećava 100.000 radnih mesta

Italijanska vlada tvrdi da će izgradnja početi već ove godine i da će projekat doneti više od 100.000 novih radnih mesta.

„Most će delovati kao katalizator investicija u južnoj Italiji“, navodi građevinska kompanija Webuild.

Prema proceni konsultantske kuće OpenEconomics, projekat bi mogao da ima pozitivan uticaj na BDP Italije veći od 23 milijarde evra.

Poređenja sa mostovima u Skandinaviji i Hrvatskoj

Profesor Erik Džouns, politički ekonomista i direktor Centra za napredne studije Robert Šuman na European University Institute u Firenca, navodi pozitivne primere:

„Ekonomske koristi bile su ogromne“, kaže on, podsećajući na most između Kopenhagena i Malmea, izgrađen pre 25 godina.
„Ili uzmimo primer mosta na Jadranu koji je povezao dva dela Hrvatske razdvojena bosanskom teritorijom – to je bila ogromna investicija, ali se isplatila.“ (reč je o Pelješkom mostu)

Politički rizik za Đorđu Meloni

Projekat dolazi u kritičnom trenutku za premijerku Đorđu Meloni. S jedne strane, ona je Italiji donela period političke stabilnosti od jeseni 2022. godine, a njen oprezan odnos prema javnoj potrošnji stekao je poverenje finansijskih tržišta.

Takođe je stopa nezaposlenosti pala na 5,6 odsto – najniži nivo u više od 20 godina, prema podacima Istata.
Ipak, kritičari upozoravaju da su mnoga nova radna mesta slabo plaćena i sa skraćenim radnim vremenom.

Strah od mafije i „predaje države“

Postoje ozbiljni strahovi da bi se najmoćnije italijanske kriminalne organizacije – ’Ndrangheta u Kalabriji i Cosa Nostra na Siciliji - mogle infiltrirati u proces dodele ugovora i izvući milione evra.

Ministar saobraćaja i infrastrukture Mateo Salvini poručuje: „Neizgradnja mosta zbog straha od mafije značila bi predaju italijanske države organizovanom kriminalu.“

(Telegraf Biznis)