Plan Đorđe Meloni vezan za zlatne rezerve Italije napravio haos: Ovaj presedan može da uništi tržišta!

Poslanici desničarske stranke „Braća Italije” premijerke Đorđe Meloni žele da velike zlatne rezerve Italije proglase „javnim vlasništvom” i tim povodom predlažu amandmane na Zakon o budžetu. Konkretno, želeli su da u zakon unesu sledeću rečenicu: „Zlatne rezerve kojima upravlja i koje drži Banka Italije pripadaju državi u ime italijanskog naroda”, piše Dojče vele.

U međuvremenu je iz nacrta uklonjena reč „država”, pa sada stoji da zlatne rezerve „pripadaju italijanskom narodu”. U toj novoj verziji izričito se poziva na pravila Evropske unije koja štite nezavisnost centralne banke.

Teme za vas

Koji su motivi italijanske vlade?

Desničarski političari u Italiji već godinama zahtevaju da se zlatne rezerve centralne banke proglase javnim vlasništvom. U pozadini tog zahteva je činjenica da je Banka Italije formalno privatna centralna banka, čiji su akcionari banke i osiguravajuća društva. Današnja premijerka Đorđa Meloni je još pre više od deset godina, dok je bila u opoziciji, upozoravala na opasnost od moguće „eksproprijacije” nečega što pripada italijanskom narodu.

Foto: Mistrulli/Fotogramma / Zuma Press / Profimedia

Međutim, privatni akcionari Banke Italije nemaju nikakav stvarni uticaj ni na monetarnu politiku, ni na upravljanje zlatnim rezervama. Kritičari optužuju Meloni da joj je pravi cilj stavljanje jednih od najvećih svetskih zlatnih rezervi pod kontrolu države, čime bi se otvorila mogućnost prodaje zlata radi pokrivanja ogromnog budžetskog deficita.

Intervencija Evropske centralne banke

U Evropskoj centralnoj banci (ECB) u Frankfurtu oglasila su se zvona za uzbunu. Početkom decembra ECB je prvi put zvanično pozvala italijanske vlasti da „ponovo razmotre” nacrt zakona. To, kako je jasno poručila predsednica ECB Kristin Lagard, „nije trivijalna stvar”. Poverenje u stabilnost evra i u kredibilitet rezervi, istakla je, zavisi od toga da nema političkog mešanja.

ECB je ove nedelje signalizirao da problematičnom smatra i revidiranu formulaciju zakona. Kreatori monetarne politike upozoravaju da je institucionalna nezavisnost Banke Italije ugrožena i pozivaju se na ugovore EU, prema kojima je upravljanje zlatnim rezervama isključiva nadležnost nacionalnih centralnih banaka u okviru Evropskog sistema centralnih banaka.

Da li je evro u opasnosti?

Ako bi italijanska vlada dobila pristup rezervama centralne banke, nezavisnost Banke Italije bila bi ozbiljno dovedena u pitanje, a takav potez mogao bi postati presedan i za druge zemlje evrozone. Mogućnost da Rim proda deo zlata radi krpljenja budžetskih rupa bila bi svojevrsno „probijanje brane”, što bi na finansijskim tržištima izazvalo sumnje u stabilnost evra. A poverenje je ključna valuta finansijskih tržišta.

2.452 tone zlata

Banka Italije poseduje 2.452 tone zlata, čime se nalazi među zemljama sa najvećim zlatnim rezervama na svetu – više imaju samo Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Američke Federalne rezerve drže 8.134 tone, a nemačka Bundesbanka 3.350 tona.

Posle Drugog svetskog rata Italiji je ostalo svega 20 tona zlata, jer su nacisti, uz pomoć fašističke vlasti, opljačkali većinu rezervi. Kasnije su, zahvaljujući visokim izvoznim suficitima, devizni prihodi porasli, a deo tog novca uložen je u zlato. Količina je godinama bila stabilna, ali je vrednost naglo porasla. Italijanske zlatne rezerve danas vrede oko 280 milijardi evra, što je gotovo 13 odsto BDP-a Italije, pre svega zbog rasta cena zlata.

Cena zlata je u oktobru na Londonskoj berzi dostigla rekordnih 4.307 dolara po unci, dok je početkom godine bila oko 2.600 dolara - rast od više od 60 odsto.

Foto:Shutterstock.com

Šta bi Italija dobila prodajom zlata?

Prema medijskim izveštajima, italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti planira pismo predsednici ECB Kristin Lagard, u kojem bi naglasio da Rim nema nameru da potkopa nezavisnost centralne banke i da je reč o „simboličnoj formulaciji”, a ne suštinskoj promeni.

„Nismo zainteresovani za prodaju zlata, niti za njegovo korišćenje na bilo koji drugi način”, izjavio je Marko Oznato, poslanik stranke „Braća Italije”. Ipak, ostaje pitanje da li će to biti dovoljno uverljivo za ECB.

Jednostavna računica pokazuje zašto: čak i kada bi Italija prodala sve zlatne rezerve i prikupila oko 280 milijardi evra, to ne bi rešilo problem javnog duga koji prelazi tri biliona evra. U Evropskoj uniji samo Francuska ima veći apsolutni dug.

Britansko iskustvo kao upozorenje

Istorija nudi jasan primer. Pod premijerom Tonijem Blerom i ministrom finansija Gordonom Braunom, Velika Britanija je od 1999. prodala gotovo 400 tona zlata po prosečnoj ceni od 275 dolara po unci, čime je u budžet ušlo oko 3,5 milijardi dolara.

Kasnije se pokazalo da je to bila ozbiljna greška, jer je zlato prodato po istorijski niskim cenama, što je kasnije nazvano „Braunovo dno”. Cena zlata je od tada porasla više od četrnaest puta, pa bi danas te rezerve vredele više od 50 milijardi dolara, zaključuje Dojče vele.

(Telegraf Biznis)