Gradnja nuklearke u Srbiji sve izvesnija: Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" otkrio moguće lokacije
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović kaže za RTS da je Srbija na vratima nuklearne renesanse, ali da je izbor partnera za izgradnju nuklearke spoljnopolitičko, kao i ekonomsko, tehničkonaučno i tehnološko pitanje. Ističe da je "pitanje svih pitanja" društvena prihvatljivost izgradnje i objašnjava koje lokacije ulaze u izbor.
Srbija će od 2040. godine moći da ima nuklearnu elektranu, a do tada će biti razvijena i tehnologija malih modularnih reaktora, izjavila je ministarka Dubravka Đedović Handanović, na sastanku sa delegacijom ruske korporacije "Rosatom", koju je predvodio generalni direktor Aleksej Lihačov.
Teme za vas
Pobegao od velikog duga kupovinom kuće na Siciliji za 1 evro: "Spasilo mi je život"
Važno obaveštenje Pošte Srbije za sve građane: U pitanju je dostavljanje paketa
Slavko Dimović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je ruska tehnologija među najmodernijima u svetu kada je reč o nuklearnim elektranama, ali da Srbija treba da uzme u obzir sve opcije, te da su svi potencijalni partneri u igri, jer se nalazimo u "nultoj referentnoj tački".
"Srbija, na vratima nuklearne renesanse, treba da uzme u obzir sve opcije, poput EDF-a, 'Rosatoma' i ostalih partnera", kaže Dimović, napominjući da će sve odluke biti donete u skladu sa nacionalnim interesima naše zemlje.
Izbor partnera
Prema njegovim rečima, saradnja s partnerima pre svega se odnosi na razmenu ekspertize, transfer tehnologije i znanja, obuku kadrova i učešće u savetodavnoj ulozi u izboru kadrova i pravno regulatornog okvira.
"Iskustva su od nemerljivog značaja, s obzirom na to da je 'Rosatom' učestvovao u izgradnji većine nuklearnih elektrana u svetu, uključujući i one u regionu", naveo je Dimović.
Napominje, takođe, da je izbor partnera za izgradnju nuklearne elektrane spoljnopolitičko, ali i ekonomsko, tehničkonaučno i tehnološko pitanje.
"Prve dve faze priprema treba da se završe do 2032. godine, kada bi trebalo da bude završen izbor tehnologije, lokacije za gradnju i pravno regulatornog okvira, da se napreduje u izboru baze kadrova, kao i da se pronađe model finansiranja", ukazuje Dimović.
Društvena prihvatljivost i lokacija
Ističe i da je "pitanje svih pitanja" društvena prihvatljivost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji.
Na pitanje koje lokacije ulaze u izbor za gradnju, Dimović kaže da postrojenje mora biti pored vodenog recipijenta ili u napuštenom termoenergetskom postrojenju.
"Prerano je izlaziti sa preciznim podacima, jer postoje rokovi i metodologija. Očekujem i protivljenje u delu javnosti. Potreban je iskren, transparentan i direktan dijalog sa javnim mnjenjem", ukazuje Dimović.
Dodaje da se pitanje odlaganja radioaktivnog otpada treba rešavati po ugledu na druge zemlje, poput Slovenije, Rusije i Finske.
"Srbiji su potrebni znanje i društvena prihvatljivost. U uslovima ukupnog nedostatka električne energije, nuklearna energija bi mogla da bude deo rešenja. Želeo bih da oko 50 odsto proizvodnje bude iz nuklearne energije za baznu potrošnju, a ostalo iz alternativnih izvora. Pravimo energetski miks jer ne možemo preko noći da zamenimo termoelektrane", zaključuje Dimović.
(Telegraf.rs/RTS)