Drama ili još uvek lagano: Koliko nafte Srbija ZAISTA ima u rezervi i da li je dovoljno u kriznim vremenima?

U trenutku kada cena nafte na svetskom tržištu ponovo raste, pitanje energetskih rezervi postaje jedno od ključnih političkih i ekonomskih pitanja u Srbiji. Iz izjava predsednika Aleksandra Vučića i ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović može se složiti prilično jasna slika - Srbija danas raspolaže značajnim rezervama, ali one nisu izražene jednom jednostavnom cifrom, već kroz kombinaciju tona, dana potrošnje i operativnih zaliha.

Predsednik Vučić poslednjih dana insistira na jednoj poruci – „rezerve, rezerve, rezerve“, naglašavajući da je upravo politika njihovog povećanja bila ključna za stabilnost zemlje u kriznim okolnostima. On je najavio da će država pustiti „desetine hiljada tona nafte iz rezervi“ na tržište, ali i istakao da se te zalihe stalno obnavljaju i skupo plaćaju, uz napomenu da Srbija još nije ni dirala vojne rezerve, koje predstavljaju dodatni sigurnosni sloj.

Teme za vas

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Iz njegovih izjava jasno proizilazi da Srbija ne čuva samo statičnu rezervu, već vodi aktivnu politiku upravljanja zalihama – kupuje kada može, interveniše kada treba i koristi rezerve kao alat za stabilizaciju tržišta i cena.

S druge strane, ministarka Đedović daje precizniji i tehnički utemeljeniji uvid. Ona navodi da je država u prethodnim godinama sistematski povećavala zalihe i da danas Srbija ima jedne od najvećih rezervi u regionu, uz konkretne brojke: oko 550.000 tona dizela, što pokriva približno 89 dana potrošnje, kao i više od 120.000 tona benzina, dovoljno za više od 80 dana. Istovremeno, podseća da su obavezne rezerve značajno povećane u poslednjim godinama, što pokazuje dugoročni trend jačanja energetske sigurnosti.

Foto: Instagram/dubravka.djedovic

Njene izjave dodatno potvrđuju da Srbija ne računa samo na sirovu naftu, već pre svega na derivate – dizel i benzin – koji su ključni za svakodnevno funkcionisanje privrede i građana.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), koji iz ugla industrije naglašava da Srbija trenutno ima stabilan sistem snabdevanja, ali i da prava sigurnost ne leži samo u postojećim zalihama, već u njihovom stalnom obnavljanju i diverzifikaciji izvora. Njegova poruka je zapravo najbliža realnosti tržišta: rezerve nisu broj, već proces.

„Srbija ima stabilno snabdevanje i zalihe koje mogu da odgovore na kratkoročne poremećaje, ali je ključno da se rezerve kontinuirano obnavljaju i diversifikuju pravci snabdevanja.“

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

On u više navrata naglašava da je suština sistema u tome da rezerve nisu statične, već da funkcionišu kao živi mehanizam koji se stalno dopunjuje i prilagođava tržištu.

Kada se ove perspektive spoje, dobija se jasna suština: Srbija danas raspolaže rezervama koje mogu da pokriju oko tri meseca potrošnje, uz dodatne količine u vojnim i operativnim zalihama, ali i uz mogućnost brzog reagovanja kroz puštanje goriva na tržište.

U praksi, to znači da energetska bezbednost zemlje više ne zavisi samo od trenutnog uvoza, već od sposobnosti države da balansira između skladištenja, tržišta i geopolitike. Upravo u tom prostoru između politike i ekonomije krije se prava vrednost rezervi - ne u njihovoj apsolutnoj količini, već u tome koliko dugo mogu da drže sistem stabilnim kada svet oko njih počne da se trese.

(Telegraf Biznis)