Da li nas čeka potpuni kolaps sveta? Sukob u Iranu budi strah od naglog rasta cena CRNOG ZLATA

Američko-izraelski udari na Iran započeti u subotu bude bojazan da će cene nafte naglo porasti, a pojedini analitičari procenjuju da će dostići 72 do 100, pa čak i 120 dolara po barelu, što bi predstavljalo najviši nivo od početka rata u Ukrajini, prenosi francuski BFM TV.

Takođe, prema istom mediju, američko-izraelski napadi na Iran destabilizuju Bliski istok i rute transporta sirove nafte a trajno zatvaranje izuzetno strateškog Ormuskog moreuza moglo bi imati teške posledice po globalno snabdevanje "crnim zlatom".

Teme za vas

Brojni stručnjaci predviđaju snažan rast cena "crnog zlata" pri otvaranju tržišta nakon vikenda.

"Sa 72 dolara pre početka napada, cena barela bi uskoro mogla da dostigne 100 dolara", ocenio je na mreži Iks ekonomski savetnik Kremlja Kiril Dmitrijev. Takav nivo nije zabeležen od početka rata u Ukrajini pre četiri godine, napominje francuski medij.

Prema Homajunu Falakšahiju, analitičaru kompanije Kpler, cena bi čak mogla da pređe 120 dolara u slučaju produženog rata i regionalne eskalacije.

Persijski zaliv obuhvata nekoliko velikih proizvođača nafte, počev od samog Irana. Ta zemlja je među 10 najvećih svetskih proizvođača sa 3,1 milion barela dnevno. Njena nafta je relativno laka za eksploataciju, uz trošak koji može biti i 10 dolara po barelu, pa čak i manje – cenu kojoj mogu parirati samo zalivske zemlje. Nasuprot tome, za proizvodnju jednog barela u Kanadi ili SAD potrebno je izdvojiti između 40 i 60 dolara, objašnjava Arne Lohman Rasmusen, analitičar u kompaniji Global Risk Management.

Teheran takođe raspolaže trećim najvećim rezervama sirove nafte na svetu, što ga čini dugoročno strateškim akterom. Američki udari na njegovu infrastrukturu, koja je u dobrom stanju, ne bi bili bez posledica, posebno za Kinu koja uvozi 80 odsto iranske nafte.

Međutim, glavni rizik za tržište nafte ostaje mogućnost trajne blokade Ormuskog moreuza, koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom. Ovim prolazom, glavnom pomorskom rutom koja povezuje bogate bliskoistočne proizvođače sa ostatkom sveta, dnevno je 2024. godine prolazilo oko 20 miliona barela sirove nafte, prema podacima Američke agencije za energetske informacije (EIA), što predstavlja gotovo 20 odsto svetske potrošnje tečnih goriva.

Iranski mediji su, pozivajući se na iransku Revolucionarnu gardu, u subotu tvrdili da je prolaz "de fakto zatvoren“.

Dugotrajna paralisanost ovog ključnog prolaza mogla bi imati ozbiljan uticaj na globalno snabdevanje, naročito jer samo Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati raspolažu mrežom naftovoda koja omogućava zaobilaženje moreuza, ali sa ograničenim kapacitetom od 2,6 miliona barela dnevno, prema podacima američke agencije.

Prema podacima specijalizovanog sajta Marine Trafic, deo tankera je već promenio kurs ili se zaustavio pre ulaska u Ormuski moreuz u subotu.

Vašington je pozvao komercijalne brodove da "ostanu podalje" od Persijskog zaliva a treća najveća svetska brodarska kompanija CMA-CGM zatražila je od svojih brodova u regionu da "potraže zaklon".

Za Iran, podizanje cena nafte blokadom Ormuskog moreuza predstavlja sredstvo pritiska na Vašington, dok je američki predsednik Donald Tramp svojim biračima obećao niske cene energije.

Međutim, prema Jakobu Larsenu, zaduženom za bezbednost u udruženju brodovlasnika Bimco, američka vazdušna i pomorska nadmoć mogla bi u roku od nekoliko dana ponovo da obezbedi bezbednost potrebnu za nastavak komercijalnog pomorskog saobraćaja.

Nijedna zemlja nije pošteđena iranskih odmazdi u regionu gde SAD imaju vojne baze. Važni proizvođači nafte - Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Irak - već su bili meta udara Teherana. Eksplozije su se čule i u Saudijskoj Arabiji.

"Rizik od eskalacije veći je nego tokom nedavnih regionalnih sukoba", ocenjuje Džejson Bordof, predsednik Centra za globalne energetske politike na Univerzitetu Kolumbija.

U tom kontekstu, osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovih saveznika (OPEK+) trebalo bi da se sastane danas.

Pre napada na Iran, tržište je očekivalo povećanje kvota od 137.000 barela dnevno. Međutim, sa izbijanjem sukoba, takvo povećanje imalo bi samo marginalan uticaj na cene.

Ipak, nije sigurno da će OPEK+ odlučiti da poveća proizvodnju iznad prvobitno planiranih 137.000 barela, jer bi članice mogle da sačekaju da procene stvarne posledice sukoba na tokove snabdevanja. Za kartel bi dodatna proizvodnja takođe predstavljala priliku da povrati tržišni udeo u odnosu na konkurenciju iz SAD, Kanade, Brazila i Gvajane. Prema rečima analitičara iz kompanije Rystad Energy, samo Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, a u manjoj meri Kuvajt i Irak, zaista mogu značajno da povećaju proizvodnju, dok su kapaciteti ostalih ograničeni.

SAD trenutno ne planiraju da posegnu za svojim strateškim rezervama nafte (415 miliona barela), prema navodima Fajnenšel tajmsa.

To znači, prema pisanju lista, da Vašington procenjuje da će rast cena ostati ograničen uprkos situaciji u Ormuskom moreuzu.

Ipak, eventualno korišćenje američkih strateških rezervi moglo bi da umiri tržišta, posebno ako bi OPEK+ istovremeno povećao proizvodnju.

Vašington je to već učinio 2022. godine kada je ruski napad na Ukrajinu izazvao skok cena nafte.

Međutim, prema mišljenju Majkla Alfarа, direktora investicija u hedž fondu Gallo Partners, specijalizovanom za energetiku i industriju, SAD ovog puta možda neće morati da preduzmu takav korak.

"Mislim da ćemo videti rast cena nafte, ali one neće preći 100 dolara jer će OPEK verovatno najaviti hitno povećanje ponude“, ocenjuje on.

U našem blogu pratite šta se dešava u drugom danu rata na Bliskom istoku.

(Telegraf.rs/Tanjug)