Šta će se desiti sa cenom nafte i gasa u roku od tri meseca? Evropi preti i drugi veliki problem

Evropa se sprema za rast cena energenata usled produženog sukoba na Bliskom istoku, što bi dodatno opteretilo posrnulu ekonomiju bloka i razotkrilo njegovu gotovo potpunu zavisnost od stranih fosilnih goriva.

Isporuke nafte i gasa uglavnom su prestale da izlaze iz Persijskog zaliva tokom vikenda nakon američko-izraelskih napada na Iran, usred izveštaja da su iranske snage upozorile brodove da ne prolaze kroz uski Ormuski moreuz.

Teme za vas

To neće imati neposredan uticaj na Evropu jer većina nafte i gasa koja prolazi kroz Ormuski moreuz — koji čini oko 20 odsto globalne trgovine naftom — ide ka Aziji.

Ipak, smanjenje ponude podići će globalne cene, rekli su analitičari, a to bi imalo direktan efekat na Evropu. Referentna cena sirove nafte Brent skočila je za više od 9 odsto u ranoj trgovini u ponedeljak ujutru, na skoro 80 dolara po barelu, što je njen najviši nivo od juna prošle godine.

"I nafta i tečni prirodni gas su ... globalna tržišta: svako ometanje u Ormuskom moreuzu izazvalo bi trenutni skok cena koji bi pogodio Evropu bez obzira na njen ograničeni fizički uvoz", rekao je Simone Taljapjetra, viši saradnik briselskog tink-tenka Bruegel.

Rizik da Iran zatvori Ormuski moreuz razmatran je na sastancima diplomata EU u Briselu u nedelju.

Taljapjetra je rekao da bi kratak sukob od nekoliko dana "ubacio geopolitičku premiju rizika na tržišta nafte i gasa", ali da bi "produženi poremećaj tokom nekoliko nedelja, nasuprot tome, počeo da nagriza zalihe, ograničava logistiku i opasno zategne globalni balans nafte i gasa — sa mnogo težim posledicama po cene energije."

Dugoročniji rizik od sukoba jeste da bi, ako velike količine nafte i gasa koje prolaze kroz Ormuski moreuz budu ozbiljno poremećene, to primoralo na preuređenje trgovinskih odnosa, kao što se dogodilo nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine.

"Kriza će se produbiti u zavisnosti od trajanja ovog rata. Ako se situacija reši za jednu ili dve nedelje ili čak mesec dana, posledice će biti mnogo manje", rekla je Ana Marija Jaler-Makarevič, glavna analitičarka za energetiku u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

Ali ako, poput rata u Ukrajini, potraje godinama, posledice po Evropu mogle bi biti značajne, dodala je.

"Činjenica je da Evropa i dalje uvozi većinu svoje energenata iz drugih zemalja. I mislim da događaji poput ovog samo naglašavaju koliko je to problematično, koliko rizično kao strategija i koliko neodrživo", rekao je Jan Rozenov, profesor energetske i klimatske politike na Univerzitetu Oksford.

"Strukturno rešenje mora da bude obnovljiva energija proizvedena u Evropi, elektrifikacija i unapređenje efikasnosti privrede. Što manje trošimo, to smo manje izloženi", rekao je Rozenov.

OPEK+, kartel zemalja proizvođača i izvoznika nafte, saopštio je u nedelju da će povećati proizvodnju nafte za 206.000 barela dnevno u aprilu, što bi potencijalno moglo da smanji rizik od skoka cena — iako je Horhe Leon, šef geopolitičke analize u kompaniji Rystad Energy, rekao da to ne rešava problem izvlačenja nafte iz Zaliva.

"Trenutno ima previše nepoznanica", rekao je letonski ministar energetike Kaspars Melņis za POLITICO.

Umirio je očekivanja o naglom rastu cena, pozivajući se na napore Evrope da diverzifikuje snabdevanje od ruske invazije na Ukrajinu.

"Situacija je drugačija nego 2022, kada je došlo do cenovnog vrhunca", rekao je Melņis. "Prvi i najvažniji razlikovni element jeste to što zemlje EU imaju rezerve, koje im omogućavaju da grade dugoročnu strategiju."

Zemlje članice EU imaju hitne rezerve nafte koje traju 90 dana. Međutim, neke susedne evropske zemlje, naročito na Balkanu i u istočnoj Evropi, imale su poteškoća da ispune taj cilj, prema navodima dve osobe upoznate sa situacijom.

"Trenutak panike"

EU trenutno većinu svoje nafte uvozi iz SAD, Norveške, Kazahstana i Libije, prema zvaničnim podacima EU, a nijedna od tih isporuka ne prolazi kroz Ormuski moreuz. Saudijska Arabija i Irak, koji izvoze tim putem, činili su samo oko 7 odsto i 5 odsto evropskog uvoza nafte u trećem kvartalu 2025.

Blok slično dobija 60 odsto svog tečnog prirodnog gasa iz SAD, a slede Alžir i Rusija. Zalivski proizvođač Katar, drugi najveći svetski izvoznik LNG-a, snabdeo je Evropu sa oko 6 odsto njenog LNG-a u trećem kvartalu 2025.

Ali to bi verovatno moglo da se promeni. EU je već u procesu smanjivanja zavisnosti od ruske nafte i gasa i sve je zabrinutija da je rastuća zavisnost od Sjedinjenih Država za LNG rizična, pošto su odnosi EU i SAD ranije ove godine pali na najniži nivo u istoriji.

"Za Evropu, mislim da to stvara trenutak panike", rekla je Jaler-Makarevič. "Pre četiri godine (nakon ruske invazije na Ukrajinu) imali smo ove probleme." Ali ovog puta, rekla je, "sada nismo zabrinuti samo zbog Rusije, već i zbog Katara, SAD … tako da mislim da smo, pošto smo povećali zavisnost od drugih izvora, povećali i svoju ranjivost."

Katar je drugi najveći proizvođač LNG-a na svetu. Ali ako katarske isporuke budu ograničene, Rusija bi mogla biti veliki dobitnik, dodala je Jaler-Makarevič.

"Mogli bismo takođe da vidimo rusku energiju kako teče ka drugim zemljama. Mogla bi da se ukaže prilika za Rusiju ako se ovaj katarski LNG zaustavi", rekla je.

Poljska već zavisi od Katara za 20 odsto svog snabdevanja LNG-om, ali je umanjila rizike.

"U slučaju poremećaja isporuka iz Katara, nedostajuća količina biće nabavljena na spot tržištu. Stoga bezbednost snabdevanja LNG-om Poljske nije ugrožena", rekao je Gžegož Vagunja, zamenik direktora u sektoru za komunikacije poljskog Ministarstva energetike.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu

(Telegraf Biznis/Politico)