Kroz Ormuski moreuz ne prolazi samo nafta: Tu je i VELIKI procenat metala bez kojeg Evropa ne može

Zbog američko-izraelske agresije Iran je zaustavio prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo porast cena nafte. Međutim, kroz ovaj strateški prolaz transportuje se i veliki deo drugih roba, a zatvaranje proizvodnje aluminijuma u Kataru i Bahreinu moglo bi imati dalekosežne posledice po globalnu industriju.

Nedavno su privremeno zatvorene kompanije Qatar Aluminum Manufacturing Co (Qatalum) i Aluminum of Bahrain (ALBA) zbog nestašice naftnih derivata. Stručnjaci upozoravaju da je ovakvo zaustavljanje proizvodnje ozbiljan problem, jer topionice aluminijuma nisu fabrike koje se mogu odmah ponovo pokrenuti. Ponovno pokretanje procesa može trajati gotovo godinu dana, što znači da prestanak proizvodnje nije privremeni poremećaj, već eliminacija ponude, ističe Ivan Sascha Sheehan, vršilac dužnosti dekana Fakulteta za javne poslove Univerziteta u Baltimoreu, za Newsmax.com.

Teme za vas

Na tržištu koje je već napeto, gubitak čak jednog velikog proizvođača iz Zaliva odmah se odražava na automobilske fabrike, građevinske projekte, vazduhoplovnu industriju, proizvodnju ambalaže i elektronike.

Američki zvaničnici dugo su pratili moguće šokove na tržištu nafte, ali su sigurnost snabdevanja metalima zanemarili. Ova strateška slabost sada je nemoguće ignorisati.

Države Vijeća za saradnju zemalja Zaliva (GCC) – Bahrein, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – proizvode oko 6,2 miliona tona aluminijuma godišnje, što je približno 8% globalne ponude. One su postale najvažniji nekineski dobavljači aluminijuma za zapadna tržišta. S obzirom na sankcije Rusiji, GCC više nije samo dodatni izvor, već glavni stub globalne snabdevenosti.

Ormuski moreuz nije važan samo za naftu i LNG, već i za izvoz metala. Poremećaji – bilo kroz direktne napade, nagli rast troškova osiguranja, usporavanje rada luka ili nesigurnost u pomorskom saobraćaju – ograničavaju izvoz aluminijuma. Posledice se brzo šire jer aluminijum nije nišna roba; koristi se u avionima, automobilima, limenkama, elektroenergetskim vodovima i kućištima poluprovodnika.

Dugotrajan prekid proizvodnje pogodio bi 70 zemalja i desetine kategorija proizvoda, od sirovog aluminijuma do poluproizvoda. Produženi sukob u Perzijskom zalivu mogao bi ne samo da oslabi ekonomije SAD i njihovih saveznika, već i da Rusiji i Kini omogući strateški uticaj nad ovom sirovinom.

Zapadna tržišta aluminijuma u ovu krizu ulaze sa umanjenim zalihama i ograničenim alternativama. Zalihe na Londonskoj berzi metala padale su tokom 2024. i nastavile padati u 2025. Kina kontroliše skoro 60% globalne proizvodnje, dok je Rusija zbog sankcija praktično nedostupna, a Indija nema infrastrukturu za brzo povećanje izvoza.

To ostavlja GCC kao nezamenljivog dobavljača, a ove sedmice njegov ispad iz sistema dodatno je destabilizovao tržište.

Ako proizvodnja aluminijuma u GCC bude obustavljena i na šest do dvanaest meseci, posledice neće ostati samo na robnim berzama. Odraziće se na:

• montažne linije u Detroitu,
• nemačke izvoznike,
• police trgovina u Baltimoru,
• kašnjenja u isporuci vozila,
• rast troškova stanovanja,
• poremećaje u lancima snabdevanja ambalažom i
• pritiske na rokove vojne nabavke.

Stručnjaci upozoravaju da sigurnost snabdevanja metalima mora biti tretirana jednako ozbiljno kao i energetska sigurnost.

(Telegraf Biznis/Klix)