"Ispada da sam kažnjen!": Ivanu legla manja plata nakon odmora, advokat otkriva zašto mu je "nestao" novac

Većina mladih radnika, poput našeg čitaoca Ivana, prvi godišnji odmor doživljava kao zasluženu nagradu nakon meseci dokazivanja. Međutim, prvi susret sa platnim listom nakon povratka u kancelariju često donese hladan tuš. Umesto očekivanog iznosa "u dinar", na koji je navikao, Ivana je dočekala manja cifra koja mu je pokvarila utisak o odmoru.

"Ispada da sam kažnjen"

Ivan priča da je u Beogradu počeo da radi prošle godine. Kada je konačno uzeo sedam slobodnih dana, nije ni slutio da će ga to koštati.

Teme za vas

- Pitao sam u firmi o čemu se radi, jer mi je plata uvek bila ista. Oni su počeli da mi pričaju o nekim radnim satima i prosecima, ali ja sam samo video da mi fali novac. Frustrirajuće je, jer ispada da me firma kaznila što sam otišao na tih sedam dana koje sam pošteno zaradio, i koji je, koliko znam plaćen! - iskren je Ivan.

Da li je poslodavac pogrešio ili je reč o zakonskoj matematici? Za Telegraf Biznis, advokat Sonja Pekić iz Advokatske kancelarije Pekić objašnjava da ključ leži u načinu na koji se formira prosek.

Zašto dolazi do razlike u isplati?

Pekić naglašava da se naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora obračunava na specifičan način koji može varirati.

- Dešava se da radnici u nekim slučajevima dobiju manju platu nakon godišnjeg odmora nego što dobiju u slučaju da su radili. To je zbog toga što se za obračun naknade zarade tokom korišćenja godišnje odmora uzima prosek bruto zarada u prethodnih 12 meseci rada, koji služi kao osnov za obračun naknade zarade - kaže Pekić i dodaje da to zavisi od toga da li se zarada računa po satu ili mesečno.

Kao primer daje situaciju  kada u tih prethodnih 12 meseci kojih se računaju,  "ušlo" da se računaju meseci koji su imali više neradnih dana/vikenda, pa će onda i prosek zarade biti nešto manji.

- Ova odstupanja po pravilu nisu velika, ali se zbog obračuna može desiti da naknada zarade bude u proseku nešto niža od standardne zarade - kaže Pekić.

Zakon o radu je jasan

Advokat Pekić ističe da Zakon o radu, Član 114, stav 1 jasno definiše prava zaposlenih.

- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa - objašnjava.

Prema tome, računa se prosek sabiranjem zarada koje je zaposleni primio u periodu od 12 meseci pre dana korišćenja godišnjeg odmora, a taj broj se onda deli sa 12 i dobije se iznos naknade zarade. U slučaju da je koristio npr. 10 dana godišnjeg, on će imati pravo na 1/2 od gore obračunate naknade cele zarade.

- To znači da se naknada zarade uvek proporcionalno određuje spram dana korišćenja godišnjeg, dok se ostatak računa u skladu sa pravilima za obračun zarade, s obzirom da je zaposleni taj period radio - objašnjava naša sagovornica.

Šta ulazi u prosek, a šta „nestaje“ sa liste?Najveća zabuna kod radnika nastaje oko toga šta ulazi u prosek, a šta se gubi tokom boravka na plaži. Advokat Pekić pojašnjava da u obračun ulazi osnovna zarada, bonusi, nagrade, ali i topli obrok jer je isplaćivan uz zaradu. Ipak, postoje ograničenja:

- Zaposleni nema pravo i na naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora niti naknada za topli obrok, jer topli obrok nije "korišćen" (zaposleni nije radio, tako da nema pravo ni na topli obrok). Takođe, zaposleni nema pravo ni na naknadu troškova za period dok je na godišnjem odmoru, jer ni ovaj trošak nije imao, jer nije išao na posao - zaključuje advokat Sonja Pekić.

(Telegraf Biznis)