Gašenje reklama, zatvaranje škola, ograničeno korišćenje klime… Na koje se načine države nose s naftnom krizom

Rat sa Iranom i gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, ključnog izlaza iz Persijskog zaliva kroz koji prolazi oko trećine svetske trgovine đubrivima, naterali su brojne države da uvedu mere za značajno smanjenje potrošnje energije i goriva kako bi ublažile krizu koju je Međunarodna agencija za energiju opisala kao "najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji globalnog naftnog tržišta".

Teheran je praktično zaustavio kretanje gotovo svih brodova kroz Ormuski moreuz kojim se prevozi oko 20 odsto svetske nafte. To je poguralo globalne cene sirove nafte iznad 100 dolara po barelu, u odnosu na oko 67 dolara pre početka sukoba, i uzrokovalo dnevni manjak snabdevanja od oko 15 miliona barela.

Teme za vas

Najviše su pogođene zemlje Azije i Afrike koje se snažno oslanjaju na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka, pa su zbog toga počele da ograničavaju potrošnju energije. Poskupljenje nafte pogodilo je i potrošače u SAD, gde je prosečna cena benzina u poslednjih mesec dana porasla za oko 35 odsto, na 3,983 dolara po galonu.

Kako se Indija nosi sa krizom?

Inajnaseljenijoj zemlji sveta tečni naftni gas (LPG) ključan je energent u domaćinstvima, gde se koristi za kuvanje. Indija uvozi 60 odsto ukupne količine LPG-a koju troši, a čak 90 odsto tog uvoza prolazi kroz Ormuski moreuz. Kriza je podstakla vladu da aktivira Zakon o osnovnim dobrima, kojim se snabdevanje LPG-om daje kao prioritet domaćinstvima u odnosu na poslovne korisnike poput hotela i ketering usluga.

Uveden je i minimalni razmak od 25 dana između narudžbina plinskih boca za domaćinstva u urbanim područjima. Budući da se gas isporučuje subvencionisano direktno domaćinstvima putem državnih naftnih kompanija, nova pravila ograničavaju isporuku na jednu bocu svakih 25 dana. Mnoge firme, naročito u IT sektoru, pozivaju zaposlene da donose sopstvenu hranu na posao jer smanjuju rad kantina.

Kako je reagovala Kina?

Kina je ranije ovog meseca zabranila izvoz rafinisanih goriva kako bi sprečila nestašice na domaćem tržištu. Prema Rojtersu, zabrana obuhvata benzin, dizel i avionsko gorivo. Uprkos tome, zabeleženi su dugi redovi na benzinskim stanicama i panična kupovina zbog straha od nestašica.

Ipak, Kina je bolje zaštićena od krize od drugih azijskih zemalja zahvaljujući velikim zalihama goriva i dugogodišnjem ulaganju u obnovljive izvore energije.

Šta je sa ostalima u regionu?

I druge zemlje regiona teško su pogođene. Pakistan je uveo četvorodnevnu radnu nedelju, dvonedeljno zatvaranje škola i smanjio državne troškove za gorivo za 50 odsto. Šri Lanka je takođe zatvorila škole i uvela sistem ograničene potrošnje goriva putem digitalnih kartica, uz nedeljni limit od 25 litara benzina za automobile i 20 litara za tuk-tuk vozila.

Bangladeš je početkom meseca takođe bio prisiljen da uvede sistem ograničene distribucije goriva nakon što su strahovi od nestašica izazvali paničnu kupovinu.

U Tajlandu su poznati TV voditelji tokom emisije uživo skinuli sakoe kako bi podstakli građane da smanje korišćenje klima-uređaja. Vlada je savetovala kancelarije da podese temperaturu klima-uređaja na 26–27 °C, smanje korišćenje liftova i podstiču deljenje prevoza.

Na Filipinima je predsednik Ferdinand Markos proglasio jednogodišnje vanredno stanje u energetici, upozorivši na "neposrednu opasnost od kritično niskog snabdevanja energijom". Vlada planira da poveća proizvodnju električne energije iz termoelektrana na ugalj kako bi zadržala cene pod kontrolom.

Kako reaguju afričke zemlje?

Egipat je, kako bi smanjio potrošnju energije, naredio da tržni centri i restorani zatvaraju u 21 sat, dok je ugašena i rasveta na reklamnim panoima, a radno vreme državnih kancelarija skraćeno je do 18 sati.

Etiopija je uvela sistem prioriteta u raspodeli goriva, pri čemu prednost imaju bezbednosne i odbrambene službe, ključni javni projekti, proizvođači i izvoznici, komercijalne farme i javni prevoz.

Prošle nedelje Međunarodna agencija za energiju objavila je spisak od 10 mera za smanjenje potrošnje goriva i ublažavanje krize. Među njima su širenje rada od kuće, smanjenje ograničenja brzine na auto-putevima, podsticanje javnog prevoza i deljenja vozila, izbegavanje vazdušnog prevoza i prelazak sa goriva na bazi nafte na alternativna rešenja poput električnih rešoa.

(Telegraf Biznis/Forbes)