Zašto evropske države iznenada premeštaju tone zlata iz Severne Amerike?

Kada je centralna banka Holandije ove nedelje potvrdila da je desetine tona državnog zlata premestila iz Severne Amerike, obrazloženje je privuklo posebnu pažnju: zemlja želi da bude "bolje pripremljena za ozbiljne krize".

Od ukupno oko 313 tona holandskog zlata koje se čuvalo u SAD i Kanadi, čak 86 tona premešteno je u London, a centralna banka kao jedan od razloga navodi rastuće geopolitičke tenzije.

Cilj je da zlato bude lako dostupno ukoliko bi bilo potrebno u kriznoj situaciji.

Da li to znači da centralne banke očekuju veliki ekonomski potres?

Kako BBC saovornici tvrde, ne treba izvlačiti takav zaključak. Ipak, potez Holandije pokazuje kako ratovi, trgovinske tenzije i povećana globalna neizvesnost menjaju način na koji države upravljaju svojim najvrednijim rezervama. A Holandija nije jedina.

Države pomeraju svoje zlato

Francuska je ranije ove godine objavila da je svoje zlatne rezerve iz SAD vratila u zemlju.

Nemačka centralna banka je još tokom višegodišnjeg procesa završenog 2016. prebacila više od 216 tona zlata iz inostranstva - 111 tona iz Njujorka i 105 tona iz Pariza. Slične odluke nisu istorijska novost.

Analitičari Goldman Saksa Lina Tomas i Dan Strajven podsećaju da su tokom Hladnog rata neke evropske centralne banke deo zlatnih rezervi premestile u Njujork.

Džozef Kavatoni, viši tržišni strateg Svetskog saveta za zlato, kaže da ratovi i trgovinske tenzije utiču na današnje odluke, ali da nisu jedini, niti najvažniji razlog.

Inflacija, kamatne stope i mogućnost da se zlato brzo proda ili kupi takođe imaju veliku ulogu.

- Nemam utisak da postoji osećaj neposredne katastrofe - rekao je Kavatoni.

Prema njegovim rečima, centralne banke danas jednostavno pažljivije razmišljaju o tome kako da upravljaju rezervama i kako da ih najbolje iskoriste.

Zašto baš London?

Holandsko zlato povučeno je iz SAD i Kanade između marta i avgusta ove godine, a sada se nalazi u trezorima Banke Engleske.

Guverner holandske centralne banke Olaf Slejpen rekao je da očekuju da zlato nikada neće morati da koriste u krizne svrhe, ali da zemlja ipak mora da poveća svoju otpornost i spremnost.

London nije izabran slučajno. Britanska prestonica jedan je od najvećih svetskih centara za trgovinu zlatom. Ako država tokom krize želi brzo da kupi ili proda zlato, mogućnost da ono već bude u Londonu predstavlja veliku prednost.

Banka Engleske je jedan od najvećih čuvara zlata na svetu. U trezorima ispod institucije stare tri veka nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga vrednih više od 200 milijardi funti.

Prema istraživanjima Svetskog saveta za zlato, Banka Engleske i dalje je najpopularnije mesto za čuvanje rezervi, ali centralne banke sve više žele da ih rasporede na različite lokacije.

Kako se uopšte premesti 86 tona zlata?

Zanimljivo je da premeštanje državnog zlata ne znači nužno da desetine tona poluga fizički putuju avionima ili brodovima preko Atlantika. Holanđani su oko 59 tona zlata prodali u Njujorku, a zatim kupili dodatne količine u Londonu. Na taj način nije bilo potrebe da te poluge fizički prelaze okean.

Ali deo zlata ipak jeste putovao. Više od 27 tona fizički je transportovano iz SAD i Kanade u holandski grad Zeist, dok je približno ista količina zatim poslata iz Zeista u London.

Kompanije koje obavljaju ovakve transporte ne otkrivaju mnogo detalja o svojim operacijama zbog bezbednosti.

Brink's Global Services, jedna od malobrojnih kompanija koje se bave međunarodnim transportom zlata, saopštila je BBC-u da u poslednje vreme beleži povećanu tražnju, između ostalog i od centralnih banaka.

Izvršni potpredsednik kompanije Nader Antar smatra da tom trendu doprinose geopolitička i ekonomska neizvesnost, ali i sve veći značaj zlata kao strateške rezervne imovine.

Centralne banke kupuju dvostruko više zlata

Pitanje gde čuvati zlato postaje još značajnije zato što ga centralne banke kupuju u ogromnim količinama.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, tokom poslednje četiri godine centralne banke kupovale su u proseku oko 1.000 tona zlata godišnje. Tokom prethodne decenije godišnji prosek bio je oko 500 tona, odnosno, tempo kupovine se praktično udvostručio.

Trend traje još od globalne finansijske krize, a očekuje se da će kupovina nastaviti da raste i tokom naredne godine.

Čuvanje velikih količina zlata kod kuće, međutim, nije besplatno. Analitičari Goldman Sachsa upozoravaju da su potrebna ulaganja u fizičko obezbeđenje, infrastrukturu za kontrolu rezervi i osiguranje, što posebno manjim centralnim bankama može predstavljati veliki trošak.

Zlato je već probilo 5.000 dolara

Istovremeno sa kupovinom centralnih banaka, zlato je poslednjih godina doživelo snažan rast.

Cena plemenitog metala obarala je rekord za rekordom i u januaru ove godine prešla 5.000 dolara za uncu.

Prema grafikonu koji prenosi BBC, inflaciono prilagođena cena dostigla je rekord od oko 5.394 dolara u februaru 2026., da bi do jula pala na oko 4.046 dolara. I dalje je, međutim, veoma visoka u istorijskom kontekstu.

Jedan od glavnih razloga jeste tradicionalna uloga zlata kao „sigurnog utočišta“ u periodima ekonomskih i geopolitičkih potresa.

Na njegovu privlačnost utiču i inflacija i kamatne stope. Zbog ograničene količine zlata i vrednosti koja mu se pripisuje hiljadama godina, investitori ga često posmatraju kao način zaštite imovine od rasta cena.

Investiciona banka Šarl Švab navodi da je tokom poslednjih pola veka cena zlata rasla znatno brže od indeksa potrošačkih cena, jednog od najpraćenijih pokazatelja inflacije.

Goldman Saks očekuje novi rast

Iako je zlato trenutno ispod rekordnih nivoa sa početka godine, Goldman Saks očekuje novi rast.

Njihovi analitičari prognoziraju da bi cena do kraja 2026. mogla da dostigne 4.900 dolara za trojsku uncu, što je oko 300 dolara više nego u avgustu. A upravo je ogromna potražnja centralnih banaka jedan od ključnih razloga zbog kojih cena zlata raste.

Zato potezi poput holandskog nisu samo pitanje toga gde se nalaze državne poluge. Dok centralne banke kupuju sve više zlata i pažljivije biraju gde će ga čuvati, njihove odluke postaju jedan od faktora koji oblikuju i cenu najpoznatijeg plemenitog metala na svetu.

(Telegraf Biznis)