Katarina 10 godina radila u Nemačkoj kao medicinska sestra i vratila se: "Da se razumemo, plate su premale"

Poslednjih godina često se govorilo o odlivu medicinskog osoblja, kako lekara tako i medicinskih sestara, koji su zbog boljih uslova rada i većih plata odlazili u druge, uglavnom evropske zemlje. Međutim, trendovi se menjaju, pa tako i ovaj, i sada se sve više medicinskih sestara nakon rada u inostranstvu odlučuje da se vrati u hrvatski zdravstveni sistem.

Jedna od njih je i Katarina Kotur, koja se vratila prošle godine u oktobru, nakon deset godina rada u Frankfurtu. Tamo je radila kao medicinska sestra u kućnoj intenzivnoj nezi – to su pacijenti sa trahealnim kanilama na aparatima za disanje koji leže u svojim domovima. Pored toga, imala je i "mini-job" preko cajtarbajt agencije, gde je dodatno radila određeni broj sati u sedam, osam bolnica i ukupno 49 domova za stare. Pre odlaska iz Hrvatske radila je u KBC-u Sestre milosrdnice, a sada je u KBC-u Zagreb.

Teme za vas

"Na povratak sam se odlučila iz porodičnih razloga i kvaliteta života. Da se razumemo, plate medicinskih sestara u Hrvatskoj su i dalje premale za obim posla koji obavljaju. Rastu, ali nedovoljno. U Hesenu se tačno zna ko šta radi i tamo neće primiti više pacijenata ako nema dovoljno sestara. Kod nas radimo sve i ne stajemo. Međutim, srećna sam što sam se vratila! Moje starije dete krenulo je u školu, mlađe je u vrtiću i preporodili su se, raduje ih što svu decu razumeju jer gore u vrtiću većina dece uopšte ne govori nemački.

Ovde su ljudi pristupačniji, tu mi je i porodica i želim ovde da odgajam decu. Osim toga, mnogo mi je nedostajao taj odnos sa pacijentima, kada uđem u sobu i pitam 'Kako ste mi?', da se sa pacijentima našalim, popričam, razveselim ih... E, to mi je falilo, ta prisnost, toplina. Tamo su ljudi ili ozbiljni, distancirani ili te uopšte ne razumeju. A ti si uvek 'auslender'", ispričala je Katarina Kotur.

Podaci Hrvatske komore medicinskih sestara za 2025. godinu pokazuju da je na rad u inostranstvo otišlo 130 medicinskih sestara i medicinskih tehničara, dok se istovremeno njih 221 vratilo. Od početka ove godine u Hrvatsku ih se vratilo oko stotinu. Na primer, sa Rebra ih je prošle godine otišlo četiri, a vratilo se dvanaest.

"Ovi podaci pokazuju da migracije medicinskih sestara više nisu jednosmeran proces, kakav je bio ranijih godina, kada je broj odlazaka bio znatno veći od broja povrataka. Sada se sve češće beleži povratak medicinskih sestara koje su deo karijere provele u inostranstvu, a stečeno iskustvo i znanje vraćaju u hrvatski zdravstveni sistem", kaže Mario Gazić, predsednik Hrvatske komore medicinskih sestara (HKMS).

Prošla godina je prva u kojoj se više sestara vratilo nego što ih je otišlo. Tokom 2020. vratile su se 34, 2023. godine njih 69, 2024. broj povratnika porastao je na 114, a prošle godine se gotovo udvostručio (221).

Vidljiv je još jedan trend, a to je prelazak iz većih bolnica u manje. Do tih prelazaka došlo je otkako su nekadašnje županijske bolnice dobile saglasnosti za zapošljavanje na neodređeno, kako objašnjavaju pojedine glavne sestre, pa su mnoge medicinske sestre i tehničari prešli u bolnice kao što su sisačka, bjelovarska, vinkovačka, odnosno u one na području iz kojeg potiču. Na nedavni konkurs jedne slavonske bolnice za pet medicinskih sestara/tehničara na neodređeno prijavilo se četrdesetak kandidata, a na drugi konkurs za 12 mesta stiglo je pedesetak prijava.

Velikim delom reč je upravo o povratnicima iz Nemačke čija deca kreću u školu. Osim toga, i rastući troškovi života na Zapadu smanjili su finansijsku prednost koju su donosile plate u inostranstvu, dok su se u Hrvatskoj te plate ipak nešto povećale kada je pre dve godine menjana Uredba o koeficijentima. Međutim, ta povećanja nisu bila onog obima kao, na primer, kod lekara, zbog čega je ostalo trajno nezadovoljstvo među medicinskim sestrama. Njihove plate iznose između 1.300 i 1.700 evra. Na primer, plata medicinske sestre prvostupnice na "najlakšem" bolničkom odeljenju, uz četiri smene, iznosi oko 1.600 evra, dok su primanja "srednjih" sestara manja.

"Plate i nisu toliko loše u odnosu na ranije, međutim, uredba nije sveto pismo, prostora za napredak ima i radiće se na tome. Ako bude dobra turistička sezona i bude rastao BDP, verujem da će se ići u tom smeru", kaže Snježana Krpeta, savetnica ministarke za delatnost sestrinstva.

Ona napominje da sve veći troškovi života umanjuju primanja i u bogatijim zemljama, pa tako medicinske sestre iz Nemačke, Italije i Francuske odlaze da rade u Švajcarsku, gde su plate veće.

Hrvatska, ističe Krpeta, ima nešto bolju situaciju utoliko što su sve medicinske škole popunjene, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja gde to nije slučaj. Većina nakon školovanja ne ulazi odmah u radni odnos, već nastavlja obrazovanje. U Hrvatskoj trenutno ima 2.200 visokoobrazovanih medicinskih sestara i njih ne nedostaje, dok postoji manjak sestara sa srednjom stručnom spremom i prvostupnica. U hrvatskom zdravstvenom sistemu radi 42.900 medicinskih sestara. Nedostaje ih oko 4.000, a najviše u Splitsko-dalmatinskoj županiji, gde se mnogi radije okreću unosnijem turizmu.

S druge strane, Pula, Rijeka i Zadar stipendiraju medicinske sestre, pa one nakon školovanja nekoliko godina rade u bolnici.

"Osim plata, moramo raditi i na uslovima rada. U tom smislu, ono što je urađeno od pandemije jeste da se u bolnicama zapošljavaju negovatelji. To uveliko olakšava rad medicinskim sestrama jer ih rasterećuje osnovnih poslova kao što su hranjenje ili presvlačenje pacijenata i omogućava im da se posvete drugim stvarima, na primer da razgovaraju sa bolesnicima, što je važan psihološki momenat u lečenju", napominje Krpeta, dodajući da svaka bolnica može zaposliti negovatelje, te da ih u KBC-u Sestre milosrdnice ima 200.

(Telegraf Biznis/Večenji.hr)