Najavljene promene trgovačkih zakona: Za OVO slede kazne do milion evra

Skupštinski Odbor za evropske integracije podržao je na sednici predloge tri zakona u oblasti trgovine kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa tekovinama Evropske unije.

Reč je o Predlogu zakona o trgovačkim praksama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini i Predlogu zakona o zaštiti potrošača.

Teme za vas

Obrazlažući Predlog zakona o trgovačkim praksama na određene proizvode, koji je podnela Vlada Srbije, Sandra Dokić iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine kazala je da nadležnost nad utvrđivanjem nepoštene trgovačke prakse sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije i da se primenjuje opšti upravni postupak koji se pokreće putem inicijative.

''Ono što je novina jeste da imamo saradnika u postupku koji ima odlučujuće dokaze na osnovu kojih Komisija uspeva da reši predmet i da donese adekvatno rešenje i meru. Za njega je predviđena novčana nagrada od pet odsto od izrečene mere'', rekla je Dokić.

Istakla je da je postupak transparentan i da je Komisija dužna da do 1. marta svake godine sačini izveštaj o svim praksama i naznači sve trgovce koji su imali određenu nepoštenu praksu.

Dokić je pojasnila i da Komisija može da izrekne meru usklađivanja poslovanja i da naloži da se nepoštena praksa izbaci ne samo u odnosu na određenog snabdevača, nego u odnosu na sve snabdevače gde se ta praksa pojavljuje u ugovorima.

''Takođe, imamo meru zaštite od nepoštene prakse, to su novčani iznosi, a kazne, u zavisnosti od prometa, mogu da se kreću i do milion i više evra, što ima odvraćajući efekat'', rekla je Dokić.

Dodala je da određene nadležnosti ima i tržišna inspekcija koja treba da kontroliše sve elemente ugovora, naročito finansijske, i koja je, ukoliko primeti da postoji nepoštena praksa ili da iznos naknada prelazi 20 odsto, dužna da u roku od osam dana obavesti Komisiju.

Obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini koji je podnela Vlada Srbije u načelu, predstavnik Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Željko Rakić naveo je da se uvodi elektronski registar otkupnih mesta poljoprivrednih proizvoda sa ciljem da se unapredi transparentnost postupka i pojednostave administrativne procedure za trgovce u sektoru poljoprivrede.

''Tržišna inspekcija vodi evidenciju otkupnih mesta, ali je u praksi prepoznata potreba za većom transparentnošću postupka otkupa poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, kao i uspostavljanjem centralizovane elektronske baze podataka. Nepostojanje jedinstvenog registra otežava sistematično praćenje aktivnih otkupljivača, planiranje inspekcijskog nadzora, kao i procenu obima tržišta poljoprivrednih proizvoda u sivoj zoni'', rekao je Rakić.

Dodao je da je predviđeno i formiranje jedinstvenog šifarnika proizvoda i ukazao da su do sada trgovci za potpuno isti proizvod imali drugačiji naziv, skraćeni naziv ili neku drugu šifru, odnosno bar kod ili oznaku.

''Različiti sistemi mogu istu robu prepoznati pod različitim nazivima ili internim šiframa, što usporava razmenu podataka i povećava rizik od greške. Uvođenjem šifarnika artikala i jednokratnim unosom podataka u artiklu koji se koriste kroz sve faze prometa, omogućava se efikasniji i operativniji rad informacionih sistema, kao i brža i pouzdanija inspekcijska kontrola, jer svaki artikal dobija jedinstveni digitalni identitet'', naveo je Rakić.

Govoreći o Predlogu zakona o zaštiti potrošača koji je, takođe, Vlada Srbije podnela, predstavnica Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Slađana Petrović istakla je da je predloženi akt odgovor na obavezu Srbije da se harmonizuje sa propisima EU, ali i na potrebu da se regulišu odnosi i pojave koje predstavljaju realnost.

''Postojeće zakonodavno rešenje ne može da da odgovore na izazove koji su povezani sa razvojem tehnologije, iz tog razloga imali smo i obavezu da se uskladimo sa tri direktive EU koje su direktno uvezane za prodaju robe, isporuku digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, i potencijalno određivanje prava i obaveza", rekla je ona.

Pojasnila je da zakonski predlog predstavlja prenošenje potrošačkih direktiva EU, a to su direktive 2019/770, 2019/771 i 2019/2161.

Kada je u pitanju prva direktiva, Petrović je navela da se uređuju odnosi tokom isporuke digitalnog sadržaja i digitalnih usluga i da je trgovac prvi put u obavezi da isporuči digitalni sadržaj ili digitalnu uslugu u skladu sa predviđenim ugovorom i sa onim što potrošač očekuje.

Druga direktiva se primenjuje kod kupoprodajnih ugovora između potrošača i trgovca koji imaju za predmet robu, ali se uvodi i roba sa digitalnim elementima.

''U ovoj direktivi prvi put imamo subjektivne kriterijume koji moraju da budu zadovoljeni da bi se roba smatrala saobraznom, a to znači da mora da odgovara opisu, vrsti, količini, kvalitetu i da postoje ugovorena obeležja da odgovara dogovorenim svrhama'', navela je Petrović.

Treća direktiva se odnosi na dodatne zahteve što se tiče internetske prodaje sa ciljem da se sreče obmanjujuće poslovne prakse pre svega kada je reč o recenzijama potrošača o određenim proizvodima.

Ona je kazala da se, osim dosadašnje zabrane prodaje alkoholnih proizvoda maloletnim osobama, dodaje i zabrana prodaje duvanskih proizvoda i elektronskih cigareta mlađima od 18 godina.

Predsednica Odbora Elvira Kovač rekla da je Evropska komisija dala zeleno svetlo na predloge zakona o trgovačkoj praksi i o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, a da je za zakon o zaštiti potrošača dato delimično odobrenje, odnosno da su odobreno usklađivanje sa dve direktive.

''Za dve direktive imamo odobrenje EK, ali za treću još uvek nije stiglo. Informacije od Ministarstva za evropske integracije su da se to čeka, a od toga zavisi da li će ovaj predlog zakona ići na dnevni red. Očekujemo da će mišljenje najverovatnije stići ovih dana'', rekla je Kovač.

(Telegraf Biznis/Tanjug)