Nemačka najavljuje premiju od 1.000 evra za zaposlene: Frme tvrde da nemaju novca za isplatu

Planirana jednokratna premija od 1.000 evra, koju bi poslodavci mogli da isplate zaposlenima bez poreza, mogla bi da propadne jer mnoge kompanije smatraju da nemaju finansijske mogućnosti za takav trošak.

Nemački političari iz CDU, CSU i SPD dogovorili su paket mera za rasterećenje građana. Pored pomenute premije, planirano je i smanjenje poreza na gorivo.

Teme za vas

Nije jasno ko će isplaćivati premiju

Za sada postoji samo politički dogovor, ali ne i usvojen zakon, pa nije precizirano kako će mere tačno funkcionisati u praksi.

Velike kompanije poput BMW-a i Siemensa još čekaju detalje pre nego što odluče da li će isplaćivati premiju. Slično je i sa firmama kao što su MAN, Allianz i Webasto, koje takođe ne žele da se obavežu dok ne budu poznata pravila.

Mali i srednji biznisi u problemu

Privredna udruženja upozoravaju da bi veliki broj zaposlenih mogao ostati bez ove premije. Razlog je što su mnoge firme u teškoj finansijskoj situaciji i ne mogu da podnesu dodatne troškove.

U praksi, ovakve premije su ranije uglavnom isplaćivale velike kompanije i firme obuhvaćene kolektivnim ugovorima, dok su mala i srednja preduzeća ređe učestvovala.

Zašto firme oklevaju

Glavni problem je što trošak premije snose poslodavci. Zbog toga privreda traži da država prvo obezbedi poreska rasterećenja za firme, jer im u suprotnom dodatnih 1.000 evra po radniku predstavlja veliki teret.

Koliko to košta državu

Iako premiju ne plaća direktno država, ona gubi prihode jer bi isplata bila oslobođena poreza. Procene govore da bi budžet mogao da izgubi oko 12 milijardi evra, ali taj iznos zavisi od toga koliko firmi će zaista isplatiti premiju.

Smanjenje cene goriva

Druga mera odnosi se na gorivo – planirano je smanjenje poreza za oko 17 centi po litru benzina i dizela, u trajanju od dva meseca. Procene pokazuju da bi to moglo da košta državu oko 1,6 milijardi evra.

Da li će građani osetiti popust

Iskustvo iz 2022. godine pokazuje da se smanjenje cena ne prenosi u potpunosti na potrošače. U proseku je tada oko 87% popusta preneto na dizel i oko 71% na benzin, a efekti su se razlikovali od regiona do regiona.

(Telegraf Biznis/Fenix)