Keš je postao poslednja linija odbrane: Da li je Srbija spremna za finansijske krize i pad sistema?

Švedska centralna banka, Riksbank, proteklih dana preporučila je građanima da kod kuće drže između 1.000 i 5.000 kruna u gotovini, čime je još jednom poslata jasna poruka: keš nije zastarela tehnologija, već ključni sigurnosni mehanizam u kriznim situacijama poput ratova, hakerskih napada ili nestanka struje.

Istovremeno, još pet zemalja Evropske unije zakonski je zaštitilo gotovinu kao pravo građana, što dodatno otvara pitanje odnosa prema novcu u eri digitalnih plaćanja.

Teme za vas

Koliko je Srbija spremna za prekid sistema?

U Srbiji, Narodna banka Srbije poručuje da kontinuirano prati stabilnost finansijskog sistema i obezbeđuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa, kao i dovoljnu količinu gotovine u opticaju čak i u kriznim okolnostima.

Kako navode, ne postoje posebne preporuke građanima da drže veće količine keša, jer je bankarski sistem ocenjen kao stabilan i likvidan, a novac lako dostupan kroz razvijenu mrežu banaka i bankomata.

Digitalna plaćanja u snažnom usponu

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je evidentan eksplozivan rast bezgotovinskih transakcija. Broj kartičnih plaćanja je više nego udvostručen za pet godina, dok je samo u prethodnoj godini zabeležen rast od gotovo 20 odsto, piše Kamatica.

Posebno se izdvaja domaći sistem IPS NBS, koji omogućava instant plaćanja 24/7 u roku od nekoliko sekundi, kao i Dina kartica, koja predstavlja nacionalni platni sistem i dodatni oslonac u slučaju poremećaja globalnih mreža.

Keš i dalje ima svoju ulogu

Uprkos digitalizaciji, iz NBS naglašavaju da gotovina i dalje ostaje važan deo finansijske sigurnosti građana. Odluka o držanju keša prepušta se pojedincima, u skladu sa njihovim navikama i procenom rizika.

Ključni cilj ostaje nepromenjen: očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i poverenja građana u sve oblike plaćanja u Srbiji.

(Telegraf Biznis)