Ujedinjeni Arapski Emirati napuštaju OPEK: Da li sledi domino efekat i promena cena nafte na svetskom tržištu?

Međunarodni ekspert za energetiku Dušan Vasiljević ocenio je da zbog "nove normalnosti" dolazi do raspada i jednog udruženja kao što je Organizacija izvoznika i proizvođača nafte OPEK i naglasio da bi odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) da napusti taj kartel mogla da inspiriše i druge zemlje da to učine.

"Oni koji izađu iz OPEK-a sebi ostavljaju prostor da mogu da regulišu cene po sopstvenom nahođenju. Koliko će to biti dobro za njih, to je njihova procena. Koliko će biti dobro za ostale, to je pitanje i drugih faktora", rekao je Vasiljević za Tanjug i dodao da kao što je OPEK formiran iz interesa članica da zaštite svoje interese, tako je sad i taj korak napravljen iz istog tog interesa samo na drugu stranu, jer su se promenile okolnosti.

Teme za vas

Prema njegovim rečima, tek će se videti šta bi mogao da bude pravi razlog za napuštanje OPEK-a uz ekonomski, jer UAE smatraju da kvote propisane kartelom nisu dovoljno fleksibilne za njih, da mogu mnogo više.

"Trenutno preko Ormuskog zaliva isporučuju 600-650 hiljada tona dnevno, ali mogu i milion samo je pitanje kako", rekao je Vasiljević.

Podsećajući da je OPEK osnovan 1960. godine u cilju kontrole svetske cene nafte, tako što će regulisati proizvodnju i plasman, Vasiljević je rekao da je to funkcionisalo dosta dugo i da su na neki način bili bitan faktor u određivanju cena nafte, ali i određene stabilnosti.

On je ocenio da će gorivo sigurno biti skuplje i da se cena verovatno nikada više neće spustiti ispod 80 evra po po barelu.

"To je nova realnost u ekonomiji, politici i životu", kazao je Vasiljević.

UAE, kako navodi, fizički mogu da prebace naftu u luku izvan Persijskog u Omanski zaliv gde je puno bezbednije.

Tamo, dodaje, patrolira američka vojska, i ideja im je da proizvodnju plasiraju preko tih alternativnih luka dok se stvar u Ormuzu ne reši.

"Ali s druge strane, verujem da je taj njihov potez uslovljen snažnom podrškom velikog brata preko okeana, kome je to mnogo jednostavnije, jer mogu da kontrolišu direktno proizvodnju nafte i regulišu cene na berzi", kazao je Vasiljević.

S druge strane, ističe treba znati da Amerika, iako kao najveći proizvođač nafte na svetu, ipak uvozi naftu.

"Činjenica da izlazak UAE, koji na globalnom nivou proizvode 4-5 odsto svetskih potreba nafte, što je mnogo, može kao posledicu da ima i da drugi počnu da razmišljaju da gledaju svoje interese, a ne samo interese grupe", rekao je Vasiljević.

Oman je, kaže, mnogo više vezan za Iran, Saudijska Arabija je takođe dosta dobar saradnik sa Iranom, ali se to sada redefiniše, jer prijateljstvo je jedno, a ono sto se prodaje drugo.

"To će izvesno kao posledicu imati pomeranja na tržištu nafte. Sada je nafta već preko 110-115 sa tendencijom na više, ako ne bude bilo dostupne nafte koliko se traži", rekao je Vasiljević i ocenio da su Amerikanci raspoloženi da se to desi, da se povećanom proizvodnjom na neki način utiče na cene.Prema njegovim rečima, tražiće se drugi načini kako da se obezbedi dugoročni ugovor i dugoročno snabdevanje.

Dodaje da je sada i pitanje na koliko će se sklapati ugovori možda na po tri ili šest meseci jer je sve uslovljeno i time kako će ta nafta moći da se isporučuje.

Smatra i da će se u skoroj budućnosti raditi dosta na infrastrukturi da se isporuka velikih količina energenata ne vezuje samo kroz jedno usko grlo.

Kaže da je jedan od najpogođenijih korisnika Kina i da je razlog za sva dešavanja ako ne i glavni da se Kina što više oslabi, jer smeta Amerikancima.

Kinezi, dodaje za razliku od ostalih ne razmišljaju od danas do sutra već bar za 50 godina i dugo rade na energetskim alternativama.

"Nedostatak nafte na svetskom tržištu je, s druge strane, ubrzao i povećao potražnju za električnim vozilima, električnim uređajima čiji su Kinezi najveći proizvođači", kazao je on i podsetio da Kinezi mogu masovne investicije da prebace u jednom koraku.

Dodao je da Evropa već izvesno vreme ima intenzivnu komunikaciju i saradnju sa Saudijskom Arabijom i Omanom, zemljama zaliva, sa ciljem da uspostavi tešnju saradnju, i ekonomsku, pa i političku.

"Mislim da zemlje zaliva sada još više računaju na razumevanje i pomoć Evrope koja ima egzistencijalni interes da sa njima napravi mnogo bolju komunikaciju, iako su se do juče odricali i nafte i gasa, jer nisu zelena energija zato što industrija i razvoj i ekonomija ne mogu bez toga", rekao je on.

Ocenio je da Evropa neće direktno vojno da se angažuje ali da je s druge strane spremna da podrži ekonomski, kroz zajmove, investicije, ne bi li na neki način uspostavili tešnju ekonomsku saradnju i pomogla sopstvene firme.

"Kako god da se ova kriza u zalivu reši, mislim da je to proces koji traje, jer smo svedoci redefinisanja globalnih odnosa, tržište se pomera ka Aziji", kazao je Vasiljević.(Kraj) ale/sku

(Telegraf.rs/Tanjug)