Poskupljuje struja iz BiH!

Izvoz električne energije iz Bosne i Hercegovine (BiH) prema Evropskoj uniji (EU) značajno je ugrožen novim propisima o porezu na emisiju ugljen-dioksida, koji je počeo da se primenjuje početkom godine u okviru sistema CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Ovaj sistem, koji ima za cilj da smanji emisije ugljenika u EU, predstavlja veliki izazov za zemlju.

Glavni izazovi za BiH:

Teme za vas

1. Visok udeo električne energije iz uglja - BiH se oslanja na termoelektrane koje koriste ugalj, što dovodi do visokih troškova emisija.

2. Rast cena izvoza - Zahvaljujući novim pravilima, ukupna cena po megavatu izvezene energije drastično se povećala i sada iznosi 86,5 evra, što utiče na konkurentnost BiH kao vodećeg izvoznika električne energije u regionu.

3. Smanjena konkurentnost - BiH je prema najnovijem izveštaju Energetske zajednice među najteže pogođenim zemljama novim evropskim merama, sa indeksom od 1,14. Srbija je sledeća, dok Ukrajina i Crna Gora imaju indeks oko 0,9.

4. Pad prihoda elektroprivreda - Dok se potražnja smanjuje, troškovi rastu, što uzrokuje probleme u poslovanju firmi koje proizvode struju iz fosilnih goriva.

5. Zavisnost od tržišta EU - BiH se ne može lako prilagoditi promenama u pravilima i tržišnim uslovima.

Smanjena konkurentnost BiH

Prema izveštaju, BiH je doživela značajan skok cena izvoza zbog niskog udelа obnovljivih izvora energije. Albanija, koja koristi isključivo obnovljive izvore (pretežno hidroenergiju), može da izveze struju bez plaćanja poreza na emisije, dok BiH mora da se suoči sa dodatnim troškovima. Izveštaji sugerišu da se energija iz različitih izvora može mešati kako bi se „očistila“, a to može stvoriti neregularnosti u prekograničnom trgovinskom toku.

Upozorenja iz industrije

Luka Petrović, generalni direktor „Elektroprivrede Srpske“, ukazuje na stalni rast cena izvoza struje ukoliko se ne uvedu brze i adekvatne mere. Cena po megavat-satu na regionalnim berzama pala je za oko 28 evra u prvom kvartalu u odnosu na prethodni period, što direktno smanjuje izvoz i prihode elektroprivreda.

Rešenja i perspektive

Petrović predlaže da je ključno usvojiti zakone na nivou BiH koji će omogućiti formiranje domaće berze struje. U dugoročnoj perspektivi, povećanje udela zelene energije je neophodno, kako bi BiH smanjila zavisnost od uglja i energetski se stabilizovala. EU planira potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine, što znači da je nužno investirati u obnovljive izvore, kao što su solarne i vetroelektrane.

Dobra vest za BiH je da je povećan prihod od tranzita zbog velike količine električne energije koja se transportuje kroz njenu mrežu, što može biti značajan doprinos razvoju energetskog sektora.

(Telegraf Biznis/Nezavisne)