Sve više ugovora o doživotnom izdržavanju u Srbiji: Šta donosi ovaj pravni model i zašto raste interesovanje

U Srbiji je sve više slučajeva sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju, pravnog modela kojim jedna osoba stiče pravo na nečiju imovinu nakon smrti, u zamenu za brigu i izdržavanje tokom života.

Ovim ugovorom primalac izdržavanja se obavezuje da posle smrti na davaoca prenese vlasništvo nad tačno određenom imovinom ili određenim pravima, dok se druga strana obavezuje da ga izdržava, vodi računa o njemu i obezbedi mu negu do kraja života, kao i sahranu nakon smrti.

Teme za vas

Reč je o dvostrano obavezujućem ugovoru koji jasno definiše obaveze obe strane – brigu i izdržavanje sa jedne, i prenos imovine sa druge strane.

Najčešće se ovakvi ugovori zaključuju sa starijim osobama kojima je potrebna pomoć u svakodnevnom životu. Izdržavanje može podrazumevati hranu, smeštaj, lekove, negu, pomoć u kući, ali i druge oblike podrške koje primalac više ne može sam sebi da obezbedi.

Koliko će davalac izdržavanja na kraju „dobiti“, a koliko uložiti, unapred nije moguće precizno odrediti, jer sve zavisi od životnog veka primaoca izdržavanja. Upravo zbog te neizvesnosti ovaj ugovor se smatra „aleatornim“, što znači da ne postoji garancija da će vrednost imovine odgovarati uloženom trudu i troškovima.

Ko može da zaključi ugovor

Davalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno lice, pa čak i maloletnik uz saglasnost roditelja ili zakonskog zastupnika.

Međutim, zakon strogo zabranjuje zloupotrebe. Ugovor je ništav ukoliko ga sklapa osoba koja se profesionalno stara o primaocu izdržavanja, osim ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

To se posebno odnosi na:

zaposlene u domovima za stare, medicinsko osoblje, centre za socijalni rad, humanitarne organizacije, agencije za negu i pomoć, bolnice i zdravstvene ustanove.

Cilj ove zabrane je sprečavanje manipulacije i iskorišćavanja starijih i nemoćnih osoba.

Ugovor mora kod javnog beležnika

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen kod javnog beležnika u formi javnobeležnički potvrđene isprave.

Prilikom overe ugovora, notar je obavezan da posebno upozori ugovorne strane da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u ostavinsku raspravu nakon smrti primaoca izdržavanja i da se iz te imovine ne mogu namiriti nužni naslednici.

Ako ta procedura nije ispoštovana, ugovor može biti proglašen ništavim.

Zbog sve većeg broja starijih ljudi koji žive sami, ali i visokih cena nekretnina, ugovori o doživotnom izdržavanju poslednjih godina postaju sve češći način sticanja imovine u Srbiji.

(Telegraf Biznis/Kamatica)