Đedović: Strateški cilj Srbije da bude ključna tranzitna zemlja za energetske rute

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je strateški cilj Srbije pozicioniranje kao ključne tranzitne zemlje za energetske rute, što će direktno ojačati geopolitičku poziciju države.

Ona je na panelu "Energetski čvor" koji se održava u okviru Biznis samit 2026, obraćajući se preko video poruke, rekla da je jako važna povezanost kada je energetski sektor u pitanju jer je energetska kriza iz 2022. pokazala da su zemlje otpornije ukoliko imaju razvijeniju regionalnu povezanost i veće prekogranične kapacitete.

Teme za vas

"Mislim da su to ključne teme kojima moramo da težimo i ciljevi u budućnosti, a to je bolja regionalna povezanost zarad veće energetske bezbednosti. Srbija je počela aktivno da povećava svoje prekogranične kapacitete i kada su struja i kada je gas u pitanju već poslednje četiri godine”, navela je Đedović Handanović.

Dodala je da Srbija želi da iskoristi svoj geografski položaj kako bi postala ključna tranzitna zemlja za energetske tokove u regionu.

"Time jačamo i našu geopolitičku poziciju ukoliko postajemo nezaobilazna zemlja kada su energetske rute u pitanju”, istakla je ministarka.

Đedović Handanović je najavila i obiman investicioni ciklus u energetski sektor do 2035. precizirajući da je njegova vrednost 14,4 milijarde evra i da on obuhvata ulaganja u gasnu infrastrukturu, prenosni sistem i nove proizvodne kapacitete.

Naglasila je i da Srbija aktivno pregovara sa Svetskom bankom o finansijskom paketu od milijardu evra za unutrašnju gasnu infrastrukturu, podsetivši da su nakon završene interkonekcije sa Bugarskom u planu i povezivanja sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

Prema njenim rečima, paralelno sa gasnom privredom, Srbija planira i povećanje prekograničnih kapaciteta za prenos električne energije sa 4.000 na 6.000 megavata kroz izgradnju Transbalkanskog, Panonskog i Centralno-balkanskog koridora.

Ona je podsetila i da je u protekle dve godine u portfolio Elektroprivrede Srbije (EPS) dodato 426 novih megavata, što su prvi značajni kapaciteti izgrađeni još od kraja osamdesetih godina.

Prema njenim rečima, fokus budućeg razvoja biće na izgradnji novih reverzibilnih elektrana Bistrica i Đerdap 3, kao i novih gasnih elektrana, posebno u okolini Niša, gde je već postignut okvirni sporazum sa kompanijom SOCAR.

Đedović Handanović je navela i da Srbija mora brže i efikasnije realizovati projekte kako bi obezbedila stabilnu bazu energije, uz dalja ulaganja u obnovljive izvore koji će upotpuniti nacionalni energetski miks.

Ministarka je naglasila i da je Srbija uspeva da obezbedi stabilno snabdevanje i kontrolu cena nafte uprkos globalnim poremećajima i sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).

"Osigurali smo punu snabdevenost i pristupačne cene za naše građane. Nastavićemo da se odgovorno ponašamo, ali pre svega moramo rešiti situaciju u vezi sa sankcijama NIS-u, rekla je ona.

Osnivač "Friedman Global Strategies" i diplomata Džastin Fridman izjavio je da je energetska bezbednost istovremeno i nacionalna bezbednost i da bi ona postojala, kako kaže, mora biti raznovrsnosti, kako dobavljača energije, tako i same energije.

On je pohvalio želju Srbije da uđe u nuklearne projekte i istakao je da je nuklearna energija postaje sve važniji deo ukupnog izvora energije.

"Odakle će doći glavni izvor energije? Ja smatram da je to nukelarna energija", rekao je Fridman.

Direktor za strategiju i transakcije u MVM Reka Martini izjavila je da bi odluke o nuklearnoj energiji trebalo da se donose u narednih 60 do 70 godina i da energetika zahteva ozbiljno dugoročno planiranje.

Ona je kao primer navela nuklearnu elektranu u Mađarskoj čija gradnja je počela krajem šesdesetih, a za koju postoje planovi da se dalje produži eksploatacija.

Izvršni direktor za strategiju MOL Group Đerđ Bača je kazao da je ova decenija pokazala da nafta i gas imaju i dalje najvažniju ulogu, ne samo u energetici, već i u funkcionisanju ekonomija država.

"Imamo dva šoka snabdevanja, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuškog moreuza, pre toga smo imali pandemiju kovida", rekao je Bača i dodao da u ovoj deceniji i dalje postoji opasnost od sličnih šokova.

Naveo je da je procena MMF-a da će inflacija u svetu dostići pet odsto i da su energetski šokovi pokazali koliko utiču na globalnu inflaciju i rast BDP-a.

Olga Hakova iz Atlantskog saveza se osvrnula na energetsku situaciju u Ukrajini i navela je da je prošla zima bila jedna od najtežih u toj zemlji i da je istovemeno ljudi nisu imali vodu, struju i gas.

Sa druge strane, istakla je da je zemlja stekla dosta iskustva i obnavljanju energetske infrastrukture i pokazala kako se ona može zaštiti od napada.

Dodala je da smo sa najnovijom krizom na Bliskom istoku mogli videti kako se sada prakse iz Ukrajine koriste u branjenju infastrukture drugih zemalja.

Stručnjak za održive finansije i tranziciju ka čistoj energiji iz Sekretarijata Energetske zajednice Danijel Tojer izjavio je da je EU pre određenog vremena ponudila bržu integraciju Srbije u energetskom sektoru, u koji bi mogla da se integriše i pre pristupanja EU.

"Srbija je pokazala da je lider u implementaciji ovog složenog zakonodavsta u oblasti energetike i dobro se spremila za integraciju", rekao je Tojer i dodao da će Srbija imati veliku šansu da se već 2028. godine poveže sa energetskim tržištem EU.

(Telegraf Biznis/Tanjug)