Zbog rata na Bliskom istoku kompanije izgubile 25 milijardi $: Najviše stradali Evropa i jedan sektor
Evropa i Azija posebno su pogođene zbog velike zavisnosti od bliskoistočne nafte, a analitičari upozoravaju da bi posledice uskoro mogle snažnije da se preliju na tržišta i zarade kompanija.
Rat između SAD, Izraela i Irana već je kompanije širom sveta koštao najmanje 25 milijardi dolara, a analitičari upozoravaju da najveći finansijski udar tek dolazi. Dok cena nafte prelazi 100 dolara po barelu, a Ormuski moreuz ostaje praktično blokiran, globalne kompanije suočavaju se sa novim talasom troškova, poremećajima u lancima snabdevanja i slabljenjem potrošnje.
Teme za vas
Ako nosite ovu letnju obuću kazna 2.500 evra! Inspektori na popularnoj destinaciji u kontroli, ovde je papreno
"Ušli smo u završnu fazu": MOL se hitno oglasio o prodaji NIS-a nakon odluke Vašingtona
Evropa i Azija posebno su pogođene zbog velike zavisnosti od bliskoistočne nafte, a analitičari upozoravaju da bi posledice uskoro mogle snažnije da se preliju na tržišta i zarade kompanija.
Rat između SAD, Izraela i Irana već je kompanije širom sveta koštao najmanje 25 milijardi dolara, a analitičari upozoravaju da najveći finansijski udar tek dolazi. Dok cena nafte prelazi 100 dolara po barelu, a Ormuski moreuz ostaje praktično blokiran, globalne kompanije suočavaju se sa novim talasom troškova, poremećajima u lancima snabdevanja i slabljenjem potrošnje.
Analiza korporativnih izveštaja agencije Rojters pokazuje da je najmanje 279 kompanija navelo rat kao razlog za hitne mere zaštite poslovanja, od podizanja cena i smanjenja proizvodnje do ukidanja dividendi, prisilnih odmora za radnike i traženja državne pomoći.
Kriza dolazi u trenutku kada se globalna ekonomija još oporavlja od pandemije i posledica rata u Ukrajini, a mnoge kompanije upozoravaju da se poslovno okruženje ponovo dramatično pogoršava.
"Ovakav pad industrije uporediv je sa globalnom finansijskom krizom", rekao je izvršni direktor Virlpula (Whirlpool) Mark Bicer, nakon što je kompanija prepolovila godišnju prognozu i suspendovala dividendu.
Prebacivanje troškova na kupce
Najveći problem trenutno predstavljaju energija i sirovine. Iranska blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom, izazvala je eksploziju cena transporta i ozbiljne poremećaje u snabdevanju ključnim materijalima poput aluminijuma, polietilena, helijuma i đubriva.
Posebno su pogođene evropske i azijske kompanije zbog velike zavisnosti od bliskoistočne nafte i goriva.
Najveći račun za sada plaća avio-industrija. Avio-kompanije su već prijavile gotovo 15 milijardi dolara dodatnih troškova jer su se cene avionskog goriva gotovo udvostručile.
Međutim, posledice se brzo šire i na druge sektore. Tojota (Toyota) očekuje udar od 4,3 milijarde dolara, dok Prokter end Gembl (Procter & Gamble) procenjuje da će joj profit pasti za milijardu dolara. Mekdonalds (McDonald’s) upozorio je da rast cena goriva i logistike već ozbiljno pogađa potrošače sa nižim primanjima.
Kompanije sada pokušavaju da deo troškova prebace na kupce. Gotovo 40 velikih industrijskih i hemijskih kompanija već je najavilo nova poskupljenja zbog skupljih petrohemijskih sirovina.
Nemački Kontinental (Continental) očekuje najmanje 100 miliona evra dodatnih troškova samo u drugom kvartalu, dok Njuel brends (Newell Brands) procenjuje da svaki rast cene nafte od pet dolara po barelu kompaniji donosi dodatnih pet miliona dolara troškova.
Pad dobiti kompanija
Ipak, najveći problem za tržišta možda još nije vidljiv. Zarade kompanija u prvom kvartalu uglavnom su ostale stabilne, ali analitičari upozoravaju da pravi efekat rata tek počinje da se preliva na poslovne rezultate.
Goldman Saks (Goldman Sachs) upozorava da će evropske kompanije već od drugog kvartala sve teže prebacivati rast troškova na kupce, dok UBS beleži snažno pogoršanje očekivanja za sektore poput automobilske industrije, telekomunikacija i robe široke potrošnje.
U Japanu su analitičari od kraja marta gotovo prepolovili procene rasta dobiti kompanija.
Za investitore je ovo novi podsetnik koliko su globalna tržišta i dalje ranjiva na geopolitičke šokove. A za kompanije još jedan dokaz da je era jeftine energije i stabilnih lanaca snabdevanja završena.
(Telegraf Biznis/Forbes.hr)