ANALIZA - Tiha revolucija koja menja Srbiju: AI bi mogao da ugasi desetine hiljada poslova bez ijednog otkaza

Dok se u Srbiji veštačka inteligencija još uglavnom posmatra kao tehnološka novost ili alat za brže pisanje tekstova i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da je proces mnogo ozbiljniji i da je promena tržišta rada već počela.

Prema procenama međunarodnih organizacija poput International Monetary Fund, World Economic Forum i Organisation for Economic Co-operation and Development, između 35 i 45 odsto postojećih poslova u razvijenim i srednje razvijenim ekonomijama biće direktno izloženo uticaju generativne veštačke inteligencije tokom naredne decenije.

Teme za vas

Ako se takve projekcije prenesu na Srbiju, to znači da bi više stotina hiljada radnih mesta moglo da bude ozbiljno pogođeno automatizacijom i AI sistemima.

Srbija danas ima oko 2,3 miliona zaposlenih ljudi. Analitičari procenjuju da je najmanje 700.000 do milion radnih mesta u određenoj meri izloženo promenama koje donosi veštačka inteligencija, dok bi desetine hiljada poslova mogle potpuno nestati ili se drastično smanjiti.

Međutim, najveća promena neće izgledati kao masovna otpuštanja iz filmova o tehnološkoj budućnosti.

Poslovi neće nestajati preko noći - nestaće tako što se nova zapošljavanja jednostavno više neće otvarati.

Upravo to stručnjaci nazivaju „tihom automatizacijom“.

Kompanije će postepeno smanjivati potrebu za ljudima u administraciji, korisničkoj podršci, unosu podataka, osnovnom računovodstvu i delu kancelarijskih poslova jer će AI alati isti posao obavljati brže, jeftinije i bez pauze.

Ko je prvi na udaru

Najugroženija su zanimanja koja se zasnivaju na rutinskom radu sa informacijama.

To uključuje administrativne radnike, operatere u pozivnim centrima, deo bankarskog sektora, službenike za obradu dokumentacije, knjigovođe, prevodioce osnovnog nivoa, dispečere, tehničku korisničku podršku i deo medijske produkcije.

Posebno su izloženi poslovi u kojima zaposleni svakodnevno ponavljaju slične zadatke, obrađuju formulare, odgovaraju na standardna pitanja ili proizvode velike količine generičnog sadržaja.

U bankama se već danas veliki deo komunikacije sa klijentima prebacuje na chatbotove i automatizovane sisteme.

Velike kompanije sve češće koriste AI za obradu faktura, analizu dokumenata, pisanje izveštaja i selekciju kandidata za posao.

Drugim rečima, veštačka inteligencija prvo menja upravo kancelarijske poslove za koje se dugo verovalo da su sigurniji od fizičkog rada.

Srbija posebno ranjiva

Ekonomisti upozoravaju da je Srbija dodatno osetljiva jer veliki deo domaće ekonomije počiva upravo na administrativnim, uslužnim i outsourcing poslovima.

Poslednjih godina Srbija je postala regionalni centar za korisničku podršku, IT podršku, obradu podataka i administrativne servise za strane kompanije.

Problem je što su upravo ti poslovi među prvima koje AI može značajno da smanji.

Velike svetske kompanije već eksperimentišu sa sistemima koji mogu da zamene desetine zaposlenih u korisničkim centrima ili administraciji.

Zbog toga stručnjaci smatraju da će najveći problem biti sporost prilagođavanja tržišta rada.

Neće nestati svi poslovi

Ipak, stručnjaci upozoravaju da AI neće samo uništavati radna mesta već će stvarati i nova.

Povećaće se potreba za stručnjacima za AI sisteme, analizu podataka, sajber bezbednost, automatizaciju, digitalni marketing, razvoj softvera i kreativne industrije koje koriste nove tehnologije.

Traženi će ostati i poslovi koje je teško automatizovati - zanati, građevina, zdravstvo, nega starih, obrazovanje i poslovi koji zahtevaju direktan ljudski kontakt.

Ali razlika je u tome što će tržište rada postati mnogo brutalnije prema ljudima koji ne budu spremni da se prilagode.

Najveći rizik nije da će AI odmah „ukrasti“ posao ljudima, već da će postepeno smanjiti potrebu za ogromnim brojem prosečno plaćenih kancelarijskih radnika.

Tiha promena koja je već počela

Najveći problem je što većina ljudi još ne vidi promenu. Nema dramatičnih otkaza, zatvaranja fabrika ni velikih kriza.

Promena dolazi tiho. Jedno radno mesto ostane prazno nakon odlaska zaposlenog. Nova pozicija se više ne otvara.

Jedan tim koji je nekada imao deset ljudi sada ima šest. Ostatak posla preuzima softver. I upravo zato stručnjaci upozoravaju da je pitanje veštačke inteligencije za Srbiju mnogo više od tehnološke teme.

To je pitanje budućnosti čitave srednje klase i tržišta rada kakvo danas poznajemo.

(Telegraf Biznis)