"Šverc cveta tamo gde niču zabrane": Evropa gubi milijarde na krijumčarene cigarete, ovo su podaci za Srbiju

Potrošnja cigareta sa crnog tržišta porasla je za više od 7% na godišnjem nivou u 2025. godini, dostigavši nivoe koji nisu zabeleženi duže od jedne decenije, a falsifikovane cigarete igraju sve značajniju ulogu širom država članica, pokazuje nova studija.

Prema 20. izdanju studije "Potrošnja nelegalnih cigareta i grejanog duvana, i udeo oralnog nikotina u Evropi", koju je sprovela kompanija KPMG LLP u ime kompanije Filip Moris (Philip Morris Products S.A.), a koja je predstavljena medijima na konferenciji u Briselu - kojoj je prisustvovao i Telegraf - nelegalne cigarete u Evropskoj uniji činile su više od jedne u deset popušenih cigareta, prvi put od 2014. godine. U 2025. godini, količina nelegalnih cigareta u EU dostigla je 41,8 milijardi komada, što predstavlja 10,3% ukupne potrošnje, rezultirajući procenjenim gubitkom od 16,7 milijardi evra u poreskim prihodima, saopštava PMI.

Teme za vas

Širom 38 evropskih zemalja uključenih u studiju, nelegalna potrošnja dostigla je 55,3 milijarde cigareta, što odgovara procenjenom gubitku od 22,4 milijarde evra u državnim budžetima.

Ipak, Srbija predstavlja pozitivan primer u Evropi. U kategoriji cigareta, godinama beleži nizak nivo ilegalnog tržišta i svrstava se među zemlje sa veoma niskim učešćem ilegalne trgovine, što je potvrdilo i ova KPMG istraživanje. U 2025. godini ilegalne cigarete činile su 1,5% tržišta, što predstavlja smanjenje od jednog procentnog poena u odnosu na 2024. godinu. Procena gubitaka u budžetu po ovom osnovu iznosi 18 miliona evra, što je za 14 miliona evra manje nego prethodne godine.

Međutim, važno je napomenuti da rezani duvan čini najveći deo crnog tržišta duvanskih proizvoda u Srbiji, pa studije koje uključuju i ovu kategoriju procenjuju da ukupno učešće nelegalne trgovine duvanskim proizvodima u Srbiji iznosi oko 12% ukupne potrošnje.

Kako se menjalo nelegalno tržište

Nelegalno tržište prolazi kroz korenitu transformaciju: falsifikovane cigarete sa natpisom "Proizvedeno u EU" sve više istiskuju tradicionalne švercerske tokove sa istoka na zapad. Lanci snabdevanja postaju brži i teži za praćenje, a operacije se sele bliže krajnjim potrošačima - posebno u zapadnoevropskim zemljama kao što su Francuska, Belgija i Holandija, koje postaju centralna čvorišta za nelegalne duvanske i nikotinske proizvode.

Falsifikati su postali najveći izvor nelegalnih cigareta u EU, dostigavši 18,3 milijarde komada i čineći 44% ukupne nelegalne potrošnje u 2025. godini. Količina falsifikata porasla je za više od 20% na godišnjem nivou, što ističe sposobnost organizovanog kriminala da brzo prilagodi modele proizvodnje i distribucije kako bi smanjio rizik od otkrivanja.

"Podaci su jasni: falsifikati su postali glavni pokretač nelegalnog tržišta cigareta u EU, podržani kriminalnim lancima snabdevanja, koji su osmišljeni da lažne proizvode plasiraju potrošačima na tržištima visoke vrednosti, čime se urušava evropska ekonomija i podstiču šire nelegalne aktivnosti", izjavio je finansijski direktor grupe za korporativne poslove u kompaniji Filip Moris internacional Hristos Harpantidis, ujedno jedan od panelista na konferenciji posvećenoj ilegalnoj trgovini duvanom i nikotinskim prozvodima.

Procene pokazuju da evropski lanac vrednosti duvana i nikotina podržava više od 2,1 milion radnih mesta i ostvaruje vrednost od 224 milijarde evra - što je uporedivo sa 17. najvećom ekonomijom EU. Rešavanje ovog problema zahteva pragmatičnu regulativu zasnovanu na dokazima i jaču saradnju, uz podršku investicijama i inovacijama u Evropi, poruka je sa konferencije u organizaciji Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) i Transnacionalnog saveza za borbu protiv nedozvoljene trgovine (TRACIT).

Zapadna Evropa predvodi trend

Nelegalna potrošnja se sve više koncentriše u velikim zapadnoevropskim zemljama, pre svega u Francuskoj, Belgiji i Holandiji, što pojačava fiskalne pritiske i izazove u sprovođenju zakona kako raste udeo nelegalnog tržišta.

Francuska ostaje najveće nelegalno tržište u Evropi sa udelom nelegalnih cigareta od 41,4% (20,5 milijardi cigareta). Francuska je zabeležila najveći porast potrošnje nelegalnih cigareta u Evropi tokom 2025. godine.

Belgija je zabeležila udeo nelegalnog tržišta od skoro 25% (više od 2 milijarde cigareta). Holandija je zabeležila rast udela nelegalnog tržišta iznad 22% (2,1 milijarda cigareta), vraćajući se na nivoe koji su poslednji put viđeni oko 2006. gne.

Van EU, Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje druga zemlja po količini nelegalnih cigareta u ovoj studiji, sa količinama koje sada premašuju 7 milijardi, uključujući 3,5 milijardi falsifikovanih cigareta.

Proizvodi od grejanog duvana i nikotinski proizvodi

Drugu godinu zaredom, izveštaj je obuhvatio i nelegalnu potrošnju proizvoda od grejanog duvana na odabranim evropskim tržištima. Utvrđeno je da šverc čini 1,2% ukupne potrošnje grejanog duvana - što je znatno niže nego kod cigareta - pri čemu su Nemačka, Austrija i Holandija među najpogođenijim zemljama. Nisu identifikovani tokovi falsifikovanog grejanog duvana. Međutim, prisustvo šverca naglašava da, iako su razmere i dalje ograničene, nijedna kategorija proizvoda nije imuna na nelegalnu trgovinu.

Iako elektronski uređaji za grejanje nisu u opsegu ove studije, dostupne interne analize PMI-ja i istraživanja trećih strana slično ukazuju na odsustvo značajnijeg prisustva šverca ili falsifikovanja u ovoj kategoriji do danas.

Studija je prvi put procenila i oralne nikotinske proizvode u odabranim zemljama. Utvrđeno je da na tržištima gde su nikotinske kesice zabranjene ili strogo ograničene, podaci iz anketa pokazuju značajnu dostupnost, što ukazuje na širok pristup potrošača uprkos zakonskim ograničenjima. Najveći udeo proizvoda koji nisu dozvoljeni za prodaju zabeležen je u Holandiji, Nemačkoj i Belgiji.

"Filip Moris internacional veruje da bi donosioci politika u Evropi trebalo da primene regulatorne pristupe zasnovane na dokazima i proporcionalne riziku u svim kategorijama nikotinskih proizvoda - kreirajući pravila koja štite potrošače, podržavaju sprovođenje zakona i izbegavaju nenamerne posledice koje preusmeravaju potražnju ka crnom tržištu", dodao je Hristos Harpantidis. "Ovo je posebno važno jer dokazi iz drugih nikotinskih kategorija, uključujući kesice i e-cigarete, ukazuju na pojavu rasprostranjene nelegalne aktivnosti u nekim delovima Evrope - što pojačava potrebu za regulatornim pristupima koji su i efikasni i utemeljeni u realnim uslovima."

Kompanija Filip Moris internacional (PMI), koja bila pokrovitelj događaja održanog 3. juna u Briselu, jeste među vodećim međunarodnim kompanijama za široku potrošnju. Trenutni portfolio proizvoda kompanije prvenstveno se sastoji od cigareta i proizvoda bez duvanskog dima, uključujući uređaje koji greju a ne sagorevaju duvan, nikotinske kesice i proizvode sa e-parom. Proizvodi su im dostupni za prodaju na više od 105 tržišta, a prema procenama PMI-ja do kraja 2025. koristilo ih je više od 43 miliona punoletnih potrošača širom sveta, od kojih su se, ističu iz PMI, mnogi potpuno odvikli od cigareta ili značajno smanjili njihovu potrošnju.

Fenomen meteo-balona

Posebno interesantan slučaj krijumčarenja cigareta zabeležen je u Litvaniji, o čemu je pričao jedan od panelista konferencije o ilegalnoj trgovini - zamenik komandanta litvanske granična službe Donatas Škarnulis.

"Litvanija ima najdužu spoljnu granicu EU sa Belorusijom, skoro 700 kilometara. Suočavamo se sa fenomenom krijumčarenja cigareta već dugo vremena. Od 2023. godine pokrili smo celu granicu sistemima za nadzor i fizičkim barijerama. Međutim, čim smo zatvorili kopnene puteve, krijumčari su prešli na vazdušni prostor.

Prošle godine, čak 84% cigareta koje smo zaplenili došlo je vazdušnim putem. To su dronovi, ali i novi fenomen: meteo-baloni. Oni koriste balone sa GPS lokatorima koji prenose cigarete preko granice. Razvijamo anti-dron sisteme i prototipove za borbu protiv balona, jer u svetu trenutno ne postoji gotovo rešenje za ovaj problem", naveo je Škarnulis.

Zamenik generalnog direktora u TRACIT-u Stefano Beti bio je moderator panela, a među panelistima bio je još zamenik direktora i zamenik direktora Transcrime-a Mikel Rikardi.

(Telegraf Biznis)