VRELI UDAR NA EVROPU: Ekonomija gori na +40, gubici u milijardama, Srbija rizično zbog ovoga
Ekstremne letnje vrućine više nisu samo neprijatnost koja se prepričava uz klimatske uređaje i hladno pivo, već postaju ozbiljan ekonomski faktor koji menja način na koji funkcionišu evropske privrede. Kada temperature pređu 40 stepeni, ne pada samo asfalt - pada i produktivnost, rastu troškovi, a čitavi sektori usporavaju kao da su ušli u režim prinudnog rada.
Prema procenama Međunarodne organizacije rada International Labour Organization, ekstremne vrućine mogu da smanje globalnu produktivnost rada za nekoliko procenata, što u prevodu znači gubitke koji se mere stotinama milijardi dolara. U Evropi se taj udar najviše vidi u građevinarstvu, poljoprivredi, transportu i turizmu, gde rad na otvorenom postaje fizički ograničen, a radno vreme se skraćuje ili potpuno prekida.
Teme za vas
Hrvat dovezao automobil od 3,5 miliona evra u Beograd: Ko je lik koji vozi najskuplji auto u Srbiji ikad?
Hitno se povlači popularna mineralna voda: Otkrivena opasna bakterija, izaziva teška oboljenja
Južne evropske zemlje poput Italije, Španije i Grčke već godinama osećaju direktne posledice toplotnih talasa kroz pad turističke aktivnosti u najtoplijim danima i rast troškova energije za hlađenje. Ali ni centralna Evropa više nije imuna - železnica, putevi i energetski sistemi sve češće trpe poremećaje zbog ekstremnog zagrevanja infrastrukture.
U Srbiji se ovaj efekat vidi još direktnije. Letnje temperature dovode do naglog rasta potrošnje električne energije, jer klima uređaji postaju najveći pojedinačni potrošač u sistemu. To dodatno opterećuje mrežu. Istovremeno, građevinski sektor usporava zbog uslova rada, dok poljoprivreda trpi zbog suše i toplotnog stresa koji direktno utiče na prinose i cene hrane.
Stručnjaci iz Narodne banke Srbije u više navrata su upozorili da klimatski ekstremi već imaju uticaj na inflaciju, pre svega kroz poskupljenje hrane i energije, što se odmah prenosi na standard građana.
Poseban problem je što se ovakvi toplotni talasi više ne tretiraju kao izuzetak, već kao nova normalnost. U praksi to znači da evropske ekonomije ulaze u fazu u kojoj se leto ne računa samo kao sezona odmora, već i kao period povećanih troškova i smanjenog učinka.
Ekonomisti upozoravaju da će u narednim godinama zemlje koje ne prilagode infrastrukturu, radne procese i energetiku novim klimatskim uslovima sve češće trpeti nevidljive, ali veoma realne gubitke koji će se preliti na cene, investicije i ukupni rast.
(Telegraf Biznis)