Skuplje od Lambordžinija, a ljudi ih razgrabili do 2030! Evo na šta bogataši troše na Vimbldonu

Dok obični ljubitelji tenisa čekaju javni žreb, satima stoje u čuvenom redu ili pokušavaju da dođu do jedne karte za najpoznatiji turnir na svetu, najbogatiji igraju potpuno drugačiju igru. Posebna prava na premium mesta na Centralnom terenu Vimbldona prodavana su po 116.000 funti za jedno mesto.

Danas se na sekundarnom tržištu za par takvih prava izdvajaju iznosi koji mogu da premaše cenu luksuznog Lambordžinija, jer je par karata nedavno promenio vlasnika za neverovatnih 586.000 funti.

Teme za vas

Karte rasprodate do 2030.godine?

Društvenim mrežama širi se priča koja na prvi pogled zvuči gotovo izmišljeno: najekskluzivnija mesta na Vimbldonu skuplja su od Lambordžinija i „rasprodata do 2030. godine“.

Iza viralne formulacije zaista stoji fascinantan poslovni model, ali uz jednu važnu razliku. Nisu sve karte za Vimbldon rasprodate do 2030. godine.

Reč je o posebnim Centre Court debentures - pravima koja vlasnicima obezbeđuju premium mesto na Centralnom terenu tokom petogodišnjeg ciklusa i koja, za razliku od običnih ulaznica, mogu legalno da se preprodaju.

Aktuelna serija pokriva turnire od 2026. do 2030. godine.

Jedno mesto - 116.000 funti

All England Club je poslednju seriju od 2.520 debenture prava za Centralni teren ponudio po ceni od 116.000 funti po mestu.

Za taj novac vlasnik dobija pravo na premium sedište za svaki dan turnira tokom pet godina, od 2026. zaključno sa 2030.

Tu su i privilegije koje obična karta ne donosi - ekskluzivni ulazi, posebni restorani i barovi, premium prostori namenjeni vlasnicima ovih prava.

Ali najveća razlika nije u šampanjcu, hrani ili boljem pogledu na teren, najvažnija razlika je u tome što se ovim pravima može trgovati.

Jedan par upravo prodat za 586.000 funti

Tu priča postaje mnogo ozbiljnija od običnog luksuznog provoda.

Prema pisanju Guardiana, jedan par debenture prava nedavno je prodat za čak 586.000 funti. To je 293.000 funti po mestu.

Za taj novac na tržištu luksuznih automobila može da se kupi ozbiljan superautomobil, pa poređenje sa Lambordžinijem koje se širi društvenim mrežama nije nastalo slučajno.

Još neverovatnije, nepoznati kupac koji je izdvojio ogroman novac neće moći da koristi ta prava za ovogodišnje mečeve, jer su ulaznice za aktuelni turnir već bile raspoređene.

Njegova puna privilegija praktično počinje od narednog turnira i traje do 2030. godine.

Kako je karta za tenis postala finansijski instrument?

Debenture nije obična sezonska karta. Ova prava imaju karakter finansijskog instrumenta i mogu da menjaju vlasnika.

Vlasnik pritom ne mora ni da gleda svaki meč. Ako ne želi da prisustvuje određenog dana, može da proda pojedinačnu kartu povezanu sa svojim pravom.

I upravo tu nastaje fascinantna investiciona logika - kupac ne plaća samo pogled na tenis.

Kupuje pristup veoma ograničenom resursu za kojim postoji globalna tražnja među bogatim ljubiteljima sporta, kompanijama i gostima spremnim da plate ogromne iznose za prestiž.

Vimbldon prikupio oko 292 miliona funti

Za organizatore je model izuzetno unosan. Prodajom 2.520 debenture mesta po 116.000 funti, prikupljeno je približno 292 miliona funti.

Taj novac nije samo prihod od luksuza. Sistem debentures decenijama služi kao važan način finansiranja razvoja Vimbldona i njegove infrastrukture.

Drugim rečima, jedan od najpoznatijih sportskih događaja na svetu uspeo je da pretvori ograničen broj najboljih mesta u svojevrsni kapitalni proizvod.

Umesto klasičnog zaduživanja ili oslanjanja samo na godišnju prodaju ulaznica, organizator unapred monetizuje buduću potražnju.

Dok jedni čekaju žreb, drugi kupuju pravo

Kontrast je gotovo filmski. Većina ljubitelja Vimbldona pokušava da do karte dođe kroz javni balot, odnosno sistem izvlačenja. Drugi čekaju u čuvenom redu koji je postao deo tradicije turnira.

A na drugom kraju tržišta postoji svet u kojem jedno mesto košta šestocifren iznos.

To je možda najbolji pokazatelj koliko se ekonomija velikih sportskih događaja promenila.

Najveći turniri više ne prodaju samo utakmicu ili meč. Prodaju ekskluzivnost, pristup, status.

Mogućnost da budete tamo gde većina ljudi ne može.

Zašto bogati plaćaju toliko?

Odgovor nije samo ljubav prema tenisu. Vimbldon je globalni simbol prestiža.

Centralni teren je jedno od najprepoznatljivijih sportskih mesta na planeti. Broj premium mesta je ograničen. Potražnja dolazi iz čitavog sveta.

A za najbogatije kupce 116.000 ili čak nekoliko stotina hiljada funti ne mora da bude cena zabave, već cena pristupa retkoj imovini.

Ako pravo može kasnije da se proda skuplje ili ako se pojedinačne dnevne karte mogu unovčiti kada ih vlasnik ne koristi, luksuz dobija i investicionu dimenziju.

Nisu sve karte rasprodate do 2030. Ovo je važna razlika u odnosu na viralne objave sa društvenih mreža.

Vimbldon nije ostao bez svih ulaznica za naredne četiri godine. Javni balot, red i drugi sistemi prodaje i dalje postoje.

Ono što pokriva period do 2030. jeste aktuelna petogodišnja serija ekskluzivnih Centre Court debentures.

Ta prava su već izdata, a oni koji sada žele da uđu u taj zatvoreni krug moraju da traže vlasnika spremnog na prodaju.

I tu tržište određuje cenu. Poslednji veliki primer pokazao je koliko daleko ta cena može da ode.

Luksuz koji više nije samo luksuz

Priča koja je krenula viralnim putem na društvenim mrežama zato otkriva mnogo ozbiljniji biznis.

Jedno mesto na tribinama postalo je imovina. Pravo gledanja tenisa postalo je predmet trgovine.

Ograničena ponuda pretvorena je u finansijski proizvod. A prestiž Vimbldona u kapital koji se meri stotinama miliona funti.

Dok će većina navijača i dalje sanjati da makar jednom uđe na Centralni teren, najbogatiji već trguju pravom da tamo sede godinama.

I spremni su da za to plate više nego što većina ljudi može da izdvoji za kuću – ili novi Lamborgini.

(Telegraf Biznis)