Francuska baca oko na balkanske milijarde! Zašto je baš Srbija postala ključ za veliki posao?

Na prvi pogled, priča je geopolitička. Francuska poslednjih godina sve snažnije gradi odnose sa Srbijom, Beograd dobija posebno mesto u regionalnoj strategiji Pariza, a susreti na najvišem nivou postaju sve češći, kako navodi Poslovni dnevnik.

Ali kada se sklone zastave, protokol i velike političke reči, ostaje mnogo konkretnije pitanje: gde je novac?

Teme za vas

Kapija Balkana i ulaz na velika vrata

Odgovor vodi ka poslovima vrednim milijarde evra, velikim infrastrukturnim projektima, energetici, avio-industriji, upravljanju aerodromima, metrou, komunalnim sistemima i tržištu koje je mnogo veće od same Srbije.

Francuska Beograd sve manje posmatra samo kao prestonicu jedne balkanske zemlje. Za francuski kapital Srbija može da bude ulazna tačka za čitav region.

Više od 80 odsto francuskih investicija u regionu završilo je u Srbiji

Jedan podatak možda najbolje objašnjava zašto Pariz toliko pažnje posvećuje Beogradu.

Prema ranije objavljenim podacima, više od 80 odsto francuskih investicija na Zapadnom Balkanu bilo je koncentrisano upravo u Srbiji. To potpuno menja perspektivu.

Kada francuska kompanija razmatra Balkan, Srbija za nju nije samo još jedno tržište između Mađarske, Bugarske i Jadrana.

Ona je najveća ekonomija Zapadnog Balkana, sa centralnim geografskim položajem, velikim infrastrukturnim potrebama i mogućnošću da poslovanje proširi prema susednim tržištima. Drugim rečima, Beograd postaje mesto sa kojeg se može gledati mnogo dalje od granica Srbije.

Francuski kapital je već ušao tamo gde se vrte veliki poslovi

Francusko prisustvo u Srbiji nije ograničeno na prodavnice, male fabrike ili klasičan izvoz robe.

Naprotiv, francuske kompanije ulazile su upravo u sektore u kojima se ugovori mere stotinama miliona i milijardama evra.

Jedan od najvidljivijih primera je aerodrom „Nikola Tesla“, kojim kroz dugoročnu koncesiju upravlja francuski VINCI Airports. Tu je i projekat beogradskog metroa, gde francuske kompanije i institucije imaju važnu ulogu.

Francuski Suez uključen je u veliki projekat upravljanja otpadom u Vinči. Alstom se godinama pojavljuje u razgovorima o velikim transportnim i infrastrukturnim poslovima.

Schneider Electric ima snažno prisustvo u Srbiji i razvojni centar koji pokazuje da francuski interes nije ograničen samo na prodaju proizvoda domaćem tržištu.

Kada se svi ti poslovi stave na jedno mesto, slika postaje mnogo jasnija. Francuska nije došla po jedan ugovor, već gradi poziciju.

Od malina do aviona

Trgovinski odnosi dve zemlje odavno su prevazišli simbolične razmere. Vrednost razmene robe i usluga prelazila je dve milijarde evra godišnje, a struktura odnosa pokazuje koliko su poslovne veze raznovrsne.

Srbija Francuskoj prodaje poljoprivredne proizvode, industrijsku robu i različite komponente. Francuska Srbiji prodaje tehnologiju, opremu, vozila, farmaceutske i industrijske proizvode.

A onda je došao posao koji je čitavu ekonomsku priču podigao na potpuno novi nivo. Kupovina francuskih borbenih aviona Rafale.

Bez ulaska u vojnu i političku dimenziju, poslovna činjenica je ogromna: reč je o ugovoru vrednom više milijardi evra, koji Francusku dodatno vezuje za Srbiju kroz dugoročnu tehnološku, servisnu, logističku i industrijsku saradnju.

Veliki sistemi ne prodaju samo proizvod, prodaju održavanje, obuku, rezervne delove, softver, modernizaciju. To je dugoročna zavisnost od dobavljača. Upravo zato jedan veliki ugovor može da otvori vrata čitavom nizu novih poslova.

Zašto baš Srbija?

Francuska računica nije komplikovana. Srbija ima centralni položaj na Balkanu.

Povezana je sa tržištima Evropske unije, ali istovremeno održava razvijene ekonomske odnose sa Kinom, Turskom i drugim velikim igračima.

Ima sporazume i trgovinske aranžmane koji joj daju specifičnu poziciju, ima i velike infrastrukturne potrebe, kao i energetsku tranziciju koja će zahtevati ogromna ulaganja.

Sem toga, ima gradove kojima su potrebni metro, železnica, prečišćavanje voda, upravljanje otpadom, digitalizacija i modernizacija javnih sistema.

Za velike francuske kompanije to nije mala lista problema, to je lista potencijalnih poslova.

Balkan tek treba da potroši milijarde

Zapadni Balkan decenijama zaostaje za razvijenijim delovima Evrope u infrastrukturi. I kada je u pitanju železnica, i kada su u pitanju energetske mreže, upravljanje otpadom, vodovodni sistemi, prečišćavanje otpadnih voda, javni prevoz, digitalna infrastruktura, zelena tranzicija.

Svaka od tih slabosti istovremeno je poslovna prilika za kompanije koje imaju kapital, tehnologiju i iskustvo sa velikim javnim projektima. Francuska takve kompanije ima.

Zato pitanje nije samo šta Pariz želi od Beograda danas - mnogo važnije je ko će graditi na Balkanu sutra.

Beograd kao regionalna centrala?

Upravo tu Srbija dobija dodatnu vrednost. Ako međunarodna kompanija želi da pokrije više tržišta regiona, potreban joj je centar.

Grad iz kojeg može da vodi operacije. Tržište sa dovoljno stručnjaka. Dobra avionska povezanost. Relativno razvijena poslovna infrastruktura. Pristup okolnim državama.

Beograd u toj računici ima ozbiljne prednosti. Zbog toga nije slučajno što se sve češće govori o Srbiji kao mogućem čvorištu za francuske investicije u širem regionu.

Poslovna logika je jasna: ako već ulažete na Balkanu, mnogo je efikasnije imati snažno uporište sa kojeg širite poslovanje.

Nije ljubav, nego računica

U međunarodnoj ekonomiji velike države retko ulažu ogromnu energiju u neko tržište samo zbog istorijskog prijateljstva. Kompanije gledaju ugovore, banke gledaju projekte, investitori gledaju povrat, države gledaju gde njihove firme mogu da osvoje tržište pre konkurencije.

A konkurencija na Balkanu postaje sve ozbiljnija.

Kina je već snažno prisutna u infrastrukturi, rudarstvu i industriji. Nemačke kompanije decenijama imaju duboke proizvodne veze sa regionom. Turski kapital širi prisustvo. Italija i Austrija imaju tradicionalno jake poslovne mreže.

U takvoj utakmici Francuska ne želi da ostane posmatrač.

Prava bitka tek počinje

Zato nova pažnja Pariza prema Beogradu može da se čita i kao poslovna strategija.

Srbija nije najbogatije tržište Evrope. Ali jeste tržište na kojem će se u narednim godinama odlučivati o velikim infrastrukturnim, energetskim i tehnološkim poslovima.

Ko se danas pozicionira, sutra može da uzme ugovore, ko izgradi odnose sa državom i lokalnim partnerima, lakše ulazi u nove projekte.

A ko od Beograda napravi regionalnu bazu, ne dobija samo Srbiju, dobija pogled na ceo Balkan.

Zato iza velikih reči o partnerstvu možda stoji mnogo jednostavnija računica.

Francuzi su shvatili da se na Balkanu sprema velika potrošnja, i žele svoj deo kolača.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)