Šta staje u potrošačku korpu? Objavljeno koliko je porodici u Srbiji potrebno za život u julu!

Prosečna zarada u Srbiji u julu praktično je bila dovoljna da pokrije prosečnu potrošačku korpu, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Ipak, razlika između zarade i troškova bila je gotovo simbolična, što pokazuje koliko je budžet prosečne porodice i dalje pod pritiskom svakodnevnih troškova.

Koliko vam je zaista potrebno za život?

Teme za vas

Prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u julu iznosila je 109.071 dinar, dok je prosečna potrošačka korpa dostigla 108.985 dinara. To znači da je za njeno pokriće bilo potrebno gotovo tačno jedna prosečna plata, dok je za minimalnu potrošačku korpu, koja je iznosila 56.618 dinara, bilo dovoljno nešto više od polovine prosečne zarade.

U odnosu na prethodni mesec, vrednost prosečne potrošačke korpe nastavila je blago da raste, što potvrđuje da troškovi života i dalje postepeno povećavaju pritisak na kućne budžete, uprkos stabilnijim inflatornim kretanjima.

Šta stvarno ulazi u potrošačku korpu?

Potrošačka korpa obuhvata troškove hrane i pića, stanovanja, komunalija, odeće, obuće, prevoza, zdravstva, obrazovanja, komunikacija, kulture i drugih proizvoda i usluga koje se smatraju uobičajenim za prosečno domaćinstvo.

Minimalna korpa predstavlja nivo potrošnje potreban za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, dok prosečna korpa oslikava uobičajene mesečne izdatke četvoročlane porodice prema metodologiji usklađenoj sa standardima Evropske unije.

Računica koja brine mnoge

Podaci pokazuju da se kupovna moć stanovništva poslednjih meseci kreće oko granice na kojoj prosečna zarada uspeva da pokrije prosečnu potrošačku korpu.

Međutim, ta računica predstavlja republički prosek i ne odražava nužno situaciju svih domaćinstava, imajući u vidu razlike u visini zarada među regionima, kao i različitu strukturu porodičnih troškova.

Nova potrošačka korpa donela odgovor

Na sajtu Ministarstva objavljena je i detaljna struktura potrošačke korpe za jul, sa pregledom rashoda po kategorijama, od hrane i bezalkoholnih pića do stanovanja, energenata, transporta i ostalih svakodnevnih troškova, što omogućava praćenje kretanja životnih troškova iz meseca u mesec.

Podaci o potrošačkim cenama i promenama cena proizvoda i usluga koje domaćinstva nabavljaju za zadovoljenje svojih potreba objavljena su i na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Kupovnu moć iznad proseka imali su stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, dok je u ostalim gradovima koji se statistički prate prosečna zarada bila dovoljna da pokrije minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.

(Telegraf Biznis)