Koliko vredi život radnika? Ovi ljudi su poginuli radeći za platu od koje su jedva živeli

Na posao se odlazi zbog plate, kredita, računa i porodice. Malo ko razmišlja da bi radni dan mogao da bude poslednji. Ipak, Međunarodna organizacija rada procenjuje da milioni ljudi svake godine stradaju ili obole zbog uslova rada, dok hiljade poginu u nesrećama koje su, u velikom broju slučajeva, mogle biti sprečene. Iza gotovo svake takve tragedije krije se i ekonomska priča - koliku je platu čovek primao i da li je njegov život, u očima sistema, vredeo manje od troškova bezbednosti.

Najpoznatiji primer dogodio se 24. aprila 2013. godine u Bangladešu. Zgrada Rana Plaza, u kojoj je radilo više od 5.000 tekstilnih radnika, srušila se uprkos tome što su dan ranije primećene velike pukotine na zidovima.

Teme za vas

Radnici su upozoravali da se plaše da uđu u fabriku, ali su mnogi dobili izbor - ili će doći na posao ili će izgubiti mesečnu platu. Više od 1.130 ljudi je poginulo, a preko 2.500 je povređeno. U to vreme mnogi radnici zarađivali su oko 38 dolara mesečno, odnosno približno jednu funtu dnevno. Danas zvuči neverovatno da je život čoveka koji je šio odeću za svetske modne brendove vredeo manje od cene jednih farmerki koje je proizvodio. Posle tragedije uvedene su strože kontrole, a plate u sektoru su porasle, ali i dalje ostaju daleko ispod iznosa koji stručnjaci smatraju dovoljnim za dostojanstven život.

Godinu dana kasnije, svet je potresla katastrofa u rudniku uglja Soma u Turskoj. Poginuo je 301 rudar. Mnogi od njih radili su za platu koja je bila tek nešto iznad tadašnjeg turskog minimalca.

Kasnije istrage pokazale su ozbiljne propuste u sistemima ventilacije, protivpožarne zaštite i bezbednosti. Sudski postupci otvorili su pitanje da li je želja za većom proizvodnjom uglja bila važnija od života ljudi koji su svakodnevno silazili stotinama metara pod zemlju.

Slična priča dogodila se i u američkom rudniku Upper Big Branch u Zapadnoj Virdžiniji. U eksploziji metana 2010. godine poginulo je 29 rudara.

Njihove godišnje zarade bile su između 60.000 i 80.000 dolara, što za američke prilike nije mala plata, ali je predstavljalo naknadu za izuzetno opasan posao. Federalna istraga zaključila je da je kompanija godinama zanemarivala osnovne mere bezbednosti kako bi održala proizvodnju. Na kraju su usledile višemilionske kazne, ali porodicama poginulih to nije vratilo očeve, muževe i sinove.

Na Novom Zelandu, u rudniku Pajk River, 2010. godine poginulo je 29 rudara nakon snažne eksplozije. Većina je zarađivala između 70.000 i 100.000 novozelandskih dolara godišnje, što je bila dobra plata za lokalne prilike.

Međutim, kasnija istraga pokazala je da su sistemi za kontrolu metana i bezbednosne procedure bili nedovoljni. Godinama kasnije porodice su i dalje tvrdile da je tragedija mogla biti sprečena.

Jedna od najvećih industrijskih katastrofa ovog veka dogodila se na naftnoj platformi Dipvoter Horizon u Meksičkom zalivu.

U eksploziji 2010. godine poginulo je 11 radnika. Zavarivači, tehničari i operateri na platformi često su zarađivali između 60.000 i 120.000 dolara godišnje, ali je istraga pokazala da su pritisak da se posao završi što pre i niz pogrešnih odluka doveli do eksplozije koja je odnela živote ljudi i izazvala najveću ekološku katastrofu u istoriji američke naftne industrije.

Ovih pet tragedija dogodilo se na tri kontinenta, u bogatim i siromašnim državama, u tekstilnoj industriji, rudarstvu i energetici. Plate su bile različite - od nekoliko desetina dolara mesečno u Bangladešu do više desetina hiljada dolara godišnje u SAD i na Novom Zelandu. Ono što im je zajedničko jeste da su istrage u gotovo svim slučajevima pokazale kako su postojali propusti koji su mogli biti otklonjeni.

To je možda i najteža ekonomska lekcija. Cena zaštitne opreme, dodatnih inspekcija ili boljeg sistema ventilacije gotovo uvek je bila manja od cene koju su na kraju platile porodice poginulih. Kada se bezbednost posmatra kao trošak, a ne kao ulaganje, račun na kraju ne plaća kompanija - već čovek koji je tog jutra samo otišao da zaradi svoju platu.

(Telegraf Biznis)