Trampov carinski rat pravi ršum: Šejin u minusu 99 miliona, Dženeral motors seli fabrike, prete i otkazi

Carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa sve snažnije menja poslovanje najvećih svetskih kompanija. Ono što je donedavno bilo upozorenje ekonomista, danas se jasno vidi u finansijskim izveštajima – profiti se tope, troškovi rastu, fabrike se sele, a pojedine industrije već upozoravaju na pad narudžbina i moguća otpuštanja.

Jedan od najupečatljivijih primera je kineski modni gigant Šejin (Shein), koji je u prvom tromesečju ove godine prešao iz dobiti u gubitak. Kompanija je zabeležila minus od 99 miliona dolara, dok je u istom periodu prošle godine ostvarila dobit od 395 miliona dolara. Rezultat je dodatno opterećen knjigovodstvenim gubitkom od 328 miliona dolara, a poslovanje su pogodile i posledice sukoba na Bliskom istoku, uključujući rat u Iranu.

Teme za vas

Ukidanje poreske povlastice pogodilo poslovni model Šejina

Kompanija je potvrdila da je na njenu prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama značajno uticalo ukidanje izuzeća od carine za male pošiljke, zbog čega sada razmatra povećanje cena na američkom tržištu kako bi nadoknadila deo novih troškova.

Reč je o ukidanju takozvanog pravila „de minimis“, koje je omogućavalo da pošiljke vredne do 800 dolara uđu u SAD bez plaćanja carine. Upravo na tom modelu zasnivao se veliki deo uspeha platformi kao što su Šejin i Temu, koje kupcima direktno šalju veliki broj pojedinačnih paketa male vrednosti. Ukidanje ove pogodnosti ozbiljno je uzdrmalo njihov poslovni model zasnovan na niskim cenama i jeftinoj isporuci, prenosi Biznis.ba.

Brazil sprema milijarde pomoći izvoznicima

Pritisak američkih carina ne osećaju samo kineske internet platforme. Carine od 25 odsto na deo brazilskog izvoza, koje su stupile na snagu 22. jula, odnose se na robu vrednu između sedam i 11 milijardi dolara, uključujući poljoprivredne mašine, proizvode od drveta, etanol, odeću i obuću.

Brazilska industrija obuće procenjuje da bi izvoz ove godine mogao da padne 7,1 odsto, dok kompanije iz grada Franka, jednog od najvećih centara obućarske industrije, upozoravaju na moguća otpuštanja. Kao odgovor na nove okolnosti, brazilska vlada pripremila je kreditni paket vredan oko 3,7 milijardi dolara namenjen pomoći izvoznicima.

Deere plaća stotine miliona dolara zbog carina

Troškovi se gomilaju i unutar američke privrede. Proizvođač poljoprivrednih mašina Dir (Deere) procenjuje da će ga carine u fiskalnoj 2026. godini koštati oko 900 miliona dolara, nakon što je prethodno očekivani iznos bio 1,2 milijarde dolara pre određenih sudskih odluka i povraćaja sredstava.

Istovremeno, američki poljoprivrednici zbog niskih cena useva, visokih kamata i skuplje proizvodnje sve češće odlažu kupovinu novih traktora i kombajna, okrećući se polovnim mašinama ili njihovom iznajmljivanju.

Dženeral motors seli proizvodnju iz Meksika

Velike automobilske kompanije pokušavaju da se prilagode novim pravilima, ali uz ogromne troškove. Dženeral motors (General Motors) procenjuje da će mu carine ove godine smanjiti dobit za između 2,5 i 3,5 milijardi dolara.

Kako bi ublažila posledice, kompanija će deo proizvodnje preseliti iz Meksika u fabrike u SAD. Od 2027. godine u Americi će proizvoditi modele Ševrolet Ekvinoks (Chevrolet Equinox) i Ševrolet Blejzer (Chevrolet Blazer), uz povećanje proizvodnje pikap vozila. Međutim, samo preseljenje proizvodnje i dodatna ulaganja u razvoj softvera doneće nove troškove od jedne do 1,5 milijardi dolara.

Na udaru i medicinska i farmaceutska industrija

Carinski pritisak oseća i britanska kompanija Smit end Nefju (Smith & Nephew), proizvođač ortopedskih implantata, hirurške opreme i materijala za lečenje rana. Očekuje da će je carine ove godine koštati oko 60 miliona dolara, dok je prošle godine taj trošak iznosio svega 17 miliona dolara.

Dodatnu neizvesnost stvara i najava Donalda Trampa da bi proizvođači generičkih lekova koji do avgusta 2028. godine ne prebace proizvodnju u SAD mogli biti suočeni sa carinom od 100 odsto, a godinu dana kasnije i sa stopom od čak 200 odsto.

Posle ove najave akcije švajcarskog proizvođača generičkih lekova Sandoz pale su oko tri odsto. Kompanija ostvaruje 22 odsto prodaje u Severnoj Americi, ali na tom tržištu gotovo da nema sopstvene proizvodne kapacitete.

Iako Vašington ovakav potez opravdava smanjenjem zavisnosti od Kine i Indije, stručnjaci upozoravaju da bi novi pogoni u SAD mogli značajno povećati troškove proizvodnje. Pošto generički lekovi čine više od 90 odsto svih lekova koji se prodaju u Americi, deo dodatnih troškova mogao bi da se prelije na krajnje potrošače ili da dovede do povlačenja pojedinih jeftinijih lekova sa tržišta.

Carine stižu i do američkih trgovaca

Na udaru su i veliki američki trgovinski lanci koji veliki deo odeće, obuće i proizvoda za domaćinstvo uvoze iz Azije. Kompanija Mejsis (Macy's) saopštila je da su joj carine u prvom tromesečju smanjile bruto profitnu maržu za 0,3 procentna poena, uz upozorenje da će carine i ekonomska neizvesnost nastaviti da opterećuju poslovanje.

Sve više kompanija pokazuje da carinski rat više nije samo političko pitanje, već ozbiljan ekonomski problem. Velike korporacije još mogu deo troškova da apsorbuju ili prebace na kupce kroz više cene, ali su mali proizvođači, izvoznici i industrije sa niskim profitnim maržama daleko ranjiviji. Na kraju, račun novih carina neće platiti samo kompanije, već i radnici, dobavljači i potrošači, kroz skuplje proizvode, manje investicija i sporiji privredni rast.

(Telegraf Biznis)