Nemačka ukida pravilo staro 108 godina, evo šta o tome misle građani: Ovo pitanje se poteže i u Srbiji

Najveća evropska ekonomija se već više godina suočava sa slabim privrednim rastom. On je praktično stao još 2019. godine, a industriju dodatno opterećuju američke carine, sve jača kineska konkurencija i otpuštanja u proizvodnom sektoru. Vlada kancelara Fridriha Merca zato traži mere za povećanje domaće potrošnje, a među predlozima je i liberalizacija rada prodavnica nedeljom.

Nedelja je ustavno zaštićen dan odmora

Prodavnice u Nemačkoj od ponedeljka do subote posluju slično kao drugde u Evropi, dok nedeljom uglavnom ostaju zatvorene. Nedelje je neradna još od 1919. godine, a u sadašnji ustav uključena je 1949. Zabrana nedeljnog rada u trgovinama detaljnije je uređena zakonom iz 1956. godine, koji nedelje i praznike definise kao "dane odmora i duhovne obnove".

Teme za vas

Iako za neke delatnosti važe izuzeci, zabrana rada prodavnica primenjuje se dosledno. Nedeljom se mogu prodavati samo određene namirnice, kao što su hleb, piće, grickalice, cigarete i alkohol.

Vlada najavljuje oprezne izmene

Za sada vlada ne predlaže potpuno ukidanje ograničenja. Među prvim merama trebalo bi da bude omogućeno opštinskim bibliotekama da otvore vrata i nedeljom, dok bi pekare mogle da produže radno vreme.

Trgovinska udruženja smatraju da to nije dovoljno. Zalazu se za znatno širu liberalizaciju, slično onoj koju su već uvele neke druge evropske zemlje.

"Privreda je u lošem stanju, a raspoloženje potrošača takođe. Da li je zaista pravi trenutak da ljudima koji žele da rade to zabranimo?", izjavio je Štefan Gent, direktor nemačkog trgovinskog udruženja HDE.

Trgovci: zašto može na sladoled, a ne i po knjigu?

Zagovornici promena ističu da zabrana u savremenom društvu više nema pravi smisao. Martina Titel, vlasnica dve knjižare i izdavačke kuće u Berlinu, ukazuje na nelogičnosti.

"Ako ljudi nedeljom mogu da odu na sladoled ili na kuglanje, zašto ne bi smeli da kupe knjigu? Nemačka je sekularna država. Ko želi u crkvu, neka ide u crkvu. Ko želi u kupovinu, trebalo bi da ima tu mogućnost", smatra ona.

Zbog rada nedeljom kazna od 2.500 evra

Posebno su pogođeni manji trgovci. Dvadesettrogodišnji Bedran Guneš, vlasnik prodavnice Ari Mini Markt u Berlinu, dobio je kaznu od 2.500 evra jer je nedeljom prodavao hranu sa dužim rokom trajanja, između ostalog konzerve, začine i instant supe.

"Da nedeljom nisam otvoren, propao bih. Tada ostvarujem oko 40 odsto nedeljnog prometa", rekao je on.

Krastavci su dozvoljeni, tikvice nisu

Kritičari ukazuju i na brojne nelogičnosti u zakonu. Nedeljom prodavnice mogu da prodaju krastavce ili limenke gaziranih pića, jer se smatraju proizvodima za trenutnu potrošnju, ali ne smeju da prodaju tikvice ili konzervirani pasulj. U prodavnici Denns Bio Markt u Berlinu zaposleni nedeljom čak postavljaju pregrade koje kupce usmeravaju samo do pekare i dozvoljenih proizvoda, dok preostali deo prodavnice ostaje zatvoren.

Jedna od kupaca, 57-godišnja Hajke Brizenik bila je neprijatno iznenađena kada nije mogla da kupi krompir.

"Svako bi trebalo da ima pravo da radi ako to želi. Niko ne bi trebalo da bude kažnjen zato što želi da otvori prodavnicu, a istovremeno niko ne bi trebalo da bude primoran da radi protiv svoje volje", rekla je ona.

Sindikati ostaju nepopustljivi

U nekim nemačkim saveznim pokrajinama prodavnice mogu da rade nekoliko nedelja u godini, pre svega tokom većih manifestacija, kao što su maratoni ili festivali.

Sindikati se takvim izuzecima često protive, pa neki manji trgovci traže zaobilazne puteve. Vlasnik jedne prodavnice u berlinskoj četvrti Mite, na primer, spusti roletne, a vrata ostavi pritvorena za stalne mušterije koje znaju da uprkos zabrani mogu doći po mleko ili povrće.

(Telegraf Biznis/Dnevnik.si)