Najmanje devet zemalja Šengena odložilo punu primenu EES sistema: Među njima je i Nemačka

Najmanje devet zemalja Šengenskog prostora - među kojima su Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Grčka, Malta, Portugal i Švajcarska - odložilo je punu primenu biometrijskih provera u okviru novog Evropskog sistema za ulazak/izlazak (EES), i to uz saglasnost Brisela. Ovaj vodeći sistem granične kontrole EU, koji je odgovoran za nastanak mnogih gužvi na granicama, pokrenut je u oktobru 2025. godine posle višegodišnjih odlaganja, sa planom da postane u potpunosti operativan do aprila ove godine.

Prema EES pravilima, svi državljani zemalja koje nisu članice EU, poput Srbije, dužni su da skeniraju lice i daju otiske prstiju svaki put kada ulaze u šengenski prostor ili iz njega izlaze, iako se sama primena pravila razlikuje od situacije do situacije. Svaka šengenska zemlja primenjuje EES na svoj način - na primer, Švedska i Portugal nude aplikaciju preko koje putnici mogu unapred poslati biometrijske podatke.

Teme za vas

Svi nacionalni sistemi treba da budu povezani sa jedinstvenim portalom kojim upravlja eu-LISA, agencija EU sa oko 400 zaposlenih sa sedištem u Estoniji. Prilikom prvog ulaska putnika, podaci iz pasoša se šalju ovoj agenciji radi kreiranja centralnog dosijea, sa kojim se kasnije upoređuju uzeti otisci prstiju i skenovi lica. Međutim, ceo proces su ugrozila dva ključna problema: u nekim zemljama prikupljeni biometrijski podaci se zbog tehničkih grešaka uopšte ne prosleđuju agenciji eu-LISA, dok u drugim granično osoblje ne može da pristupi postojećim dosijeima pa mora da ponavlja proceduru od početka. Zbog ovih problema, skupi biometrijski skeneri vredni više miliona evra u lukama i na aerodromima stoje neaktivni i neupotrebljeni.

Nastali softverski problemi i nedostatak osoblja doveli su do toga da je ranije ponuđen rok od 150 dana u kom su pojedinačne države mogle privremeno da obustave provere u slučaju velikih gužvi. Iako je Brisel prethodno isključio mogućnost produženja tog roka, koji je istekao 6. septembra, najmanje devet zemalja obavestilo je Komisiju da neće u potpunosti primenjivati sistem sve dok tehnologija ne bude radila ispravno. Zvaničnici u Briselu su neformalno pristali na to kako bi se "držala protočnost granica", ovoga puta po svemu sudeći bez ikakvog roka, što se može tumačiti i kao veliko povlačenje Brisela.

Ovakvom odlaganju prethodilo je snažno lobiranje aerodroma, lučkih operatera i avio-kompanija, dok su sa druge strane zvaničnici EU više puta tvrdili da sistem dobro funkcioniše. Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) upozorilo je na ozbiljne posledice ako EU ne promeni stav. Tomas Rejnart, viši potpredsednik za spoljne poslove u IATA, istakao je da će nastati ogromni problemi ako sistem ne bude mogao da se isključi, naglašavajući da su i uz fleksibilnost već zabeležene operativne poteškoće, nestabilnost i tehnički kvarovi na više aerodroma, piše EUpravozato.

(Telegraf Biznis)