I danas se pamti kada je dinar vredeo kao marka! Zašto pokušaj da se spase jugoslovenska ekonomija nije uspeo?

Za mnoge koji pamte kraj osamdesetih godina, malo je ekonomskih događaja ostalo urezano u sećanje kao januar 1990. godine. Posle dugog perioda hiperinflacije, neizvesnosti i svakodnevnog pada vrednosti domaće valute, Jugoslavija je dobila konvertibilni dinar - potez koji je tada mnogima delovao gotovo neverovatno.

U vreme kada su građani navikli da platu što pre pretvore u nemačke marke kako bi sačuvali njenu vrednost, odluka savezne vlade na čelu sa Antom Markovićem izazvala je iznenađenje čak i među ekonomskim stručnjacima. Dinar je preko noći postao valuta koju je bilo moguće menjati za marke, dolare i druge strane valute u bankama, a ne na ulici ili na crnom tržištu.

Teme za vas

Prema tekstu objavljenom početkom 1990. godine u tadašnjim YU novostima, sačuvanom u arhivi Yugopapr, upravo je proglašenje konvertibilnosti predstavljalo najveće iznenađenje ekonomskog programa savezne vlade. Dok se zamrzavanje plata i pojedine druge mere moglo naslutiti, malo ko je očekivao da će dinar praktično preko noći postati ravnopravan sa svetskim valutama.

Kraj hiperinflacije ulio novu nadu

Autori onog vremena nisu ovu odluku posmatrali samo kao finansijsku meru, već kao prekretnicu za čitavu privredu. Smatrali su da će konvertibilna valuta vratiti poverenje domaćih i stranih investitora, olakšati trgovinu sa inostranstvom i omogućiti preduzećima da posluju bez stalnog straha od obezvređivanja novca.

Za obične građane promena je bila još opipljivija.

Turisti više nisu morali svakodnevno da menjaju devize iz straha da će kurs već sutradan biti drugačiji. Građani nisu morali odmah po prijemu plate da kupuju strane valute kako bi sačuvali njenu vrednost, niti da plaćaju visoke provizije na crnom tržištu. Posle dugog perioda inflacije, prvi put se pojavila nada da dinar može da bude valuta kojoj se veruje.

U tekstu se posebno naglašava da je nestanak hiperinflacije važniji od same činjenice da je dinar postao konvertibilan.

Čvrst oslonac u nemačkoj marki

Nova valuta bila je vezana za nemačku marku, koja je u to vreme važila za jednu od najstabilnijih evropskih valuta. Međutim, upozorava se da to ne znači da je kurs trajno "zakovan", već da će se njegova vrednost menjati zajedno sa odnosima među najvećim svetskim valutama.

Kao najveći rizik navodili su mogućnost da domaće cene nastave da rastu brže od realne vrednosti dinara. Upravo zbog toga očekivalo se da će tržišna konkurencija, liberalizacija uvoza i otvaranje privrede pomoći da se rast cena obuzda.

Istovremeno, gotovo svako preduzeće dobilo je mogućnost da se bavi uvozom i izvozom, dok su otvorenije granice i lakše raspolaganje devizama predstavljani kao važan korak ka modernizaciji ekonomije.

Devizne rezerve kao garant stabilnosti

Veliki optimizam ulivale su i tadašnje devizne rezerve države, koje su, prema procenama iz tog perioda, dostigle oko šest milijardi dolara, uz očekivanje da će nastaviti da rastu.

Navodi se da upravo te rezerve predstavljaju ključni oslonac novog dinara i garant njegove konvertibilnosti. Verovalo se da su dovoljno velike da izdrže eventualne pritiske na tržištu i očuvaju poverenje građana u novu monetarnu politiku.

Trenutak koji mnogi nisu zaboravili

Iako reformski program Ante Markovića kasnije nije ostvario dugoročne ciljeve kojima je težio, trenutak kada je dinar postao konvertibilan ostao je jedno od najupamćenijih poglavlja ekonomske istorije nekadašnje Jugoslavije.

Za jedne je to bio dokaz da i duboka ekonomska kriza može da se zaustavi odlučnim reformama. Za druge, poslednji period u kojem se činilo da privreda može da krene potpuno drugačijim putem.

Više od tri decenije kasnije, mnogi se i dalje sećaju januara 1990. godine kao vremena kada je domaća valuta, makar nakratko, ponovo postala simbol poverenja, stabilnosti i nade da ekonomija može da se oporavi.

Da li je ovo bio poslednji momenat kada je moglo da se spreči sve ono što je samo godinu dana kasnije krenulo u nekom sasvim drugom smeru u odnosu na vreme koje su obećavale zlatne 80-te?

(Telegraf Biznis/Yugopapir)