Amerikanka pobegla u Srbiju: Kirija joj pala sa 2.000 na 650 dolara, a onda je usledio šok

Kada je sa 23 godine odlučila da napusti Ameriku i preseli se u Beograd, nije znala da će joj se život toliko promeniti. Danas zarađuje više nego u SAD, dok za stan plaća gotovo tri puta manje.

Darija Eršova, 25-godišnja konsultantkinja za komunikaciju i marketing, odrasla je u Sjedinjenim Američkim Državama. U Ameriku je stigla kao tinejdžerka, sa 16 godina, a kasnije je godinama živela u Kaliforniji i Arizoni.

Teme za vas

Na prvi pogled, imala je sasvim pristojan život. Radila je, imala redovna primanja i svoj stan. Ali kada bi se na kraju meseca sabrali svi računi, shvatila je da joj od zarade ne ostaje onoliko koliko je očekivala.

U jednom trenutku počela je da razmišlja o odlasku, piše Biznis Insajder.

U Americi je zarađivala 42.000 dolara godišnje

Dok je živela u Arizoni, njena godišnja zarada iznosila je oko 42.000 dolara.

Najveći problem bila je cena života.

Za stan je izdvajala oko 2.000 dolara mesečno, a dodatno je plaćala automobil, osiguranje, telefon, hranu i ostale troškove.

Samo osiguranje automobila koštalo ju je oko 200 dolara mesečno, telefon još 85, dok je na hranu odlazilo približno 400 dolara.

Nije, kako kaže, živela loše, ali je imala osećaj da stalno radi kako bi pokrila račune.

A onda je počela da razmišlja drugačije.

Ako već radi preko interneta i može da sarađuje sa klijentima iz različitih zemalja, zašto bi morala da živi tamo gde je život najskuplji?

Beograd joj je promenio računicu

Srbija se pojavila kao jedna od opcija.

Preselila se u Beograd i pokrenula sopstveni posao. Počela je da radi kao konsultantkinja za marketing, odnose s javnošću i komunikaciju brendova, uglavnom za međunarodne klijente.

I dogodila se zanimljiva stvar.

Prihod joj je porastao.

Danas, prema njenim navodima, zarađuje oko 54.000 dolara godišnje, odnosno oko 12.000 dolara više nego što je zarađivala u Arizoni.

Ali mnogo veća promena dogodila se sa troškovima.

Kirija joj je sa 2.000 dolara pala na oko 650 dolara mesečno.

To znači da joj samo na stanovanje godišnje ostaje više od 16.000 dolara koje je ranije trošila na kiriju.

U Srbiji joj je automobil postao nepotreban

Još jedna velika promena jeste to što u Beogradu nema automobil.

U Arizoni joj je automobil bio praktično neophodan. U Beogradu koristi javni prevoz, taksi i ide peške, pa je nestao čitav niz troškova koje je ranije imala.

Telefon je sada plaća oko 35 dolara mesečno, dok na hranu izdvaja oko 300 dolara.

Za privatno zdravstveno osiguranje plaća svega nekoliko dolara mesečno, prema njenim navodima.

Kada se sve sabere, razlika postaje ogromna.

Ne samo da sada zarađuje više, već joj posle svih troškova ostaje znatno više novca.

Beograd joj je doneo i nešto što nije očekivala

Novac, međutim, nije jedini razlog zbog kojeg je zadovoljna preseljenjem.

Posebno joj se dopao društveni život u Beogradu.

Kafići, restorani, šetnje, druženje i činjenica da se veliki deo grada može obići bez automobila promenili su joj svakodnevicu.

Dopada joj se i to što iz Srbije može relativno lako da putuje po regionu.

Za vikend može da ode na planinu, do nekog grada u Srbiji ili do Crne Gore, bez velikih troškova i dugog planiranja.

U Americi joj takva putovanja nisu bila toliko jednostavna.

Nije sve bilo lako

Ipak, život u drugoj zemlji ima i svoju cenu.

Najveći problem bio joj je jezik.

Engleski joj je dovoljan za veliki deo svakodnevnog života, ali kada je došlo do banaka, policije, državnih institucija i administracije, shvatila je koliko je važno znati srpski.

Mnoge stvari koje je u Americi mogla da završi preko interneta u Srbiji su zahtevale odlazak na određeno mesto, razgovor sa službenikom i dosta strpljenja.

Tek tada je shvatila koliko je zapravo navikla na američki način funkcionisanja.

„Ne treba romantizovati odlazak u drugu zemlju“

Eršova danas smatra da ljudi često idealizuju život u inostranstvu.

Na društvenim mrežama preseljenje može da izgleda kao savršena avantura: novi grad, jeftiniji život, putovanja i više slobode.

Stvarnost je, međutim, drugačija.

Potrebno je vreme da čovek upozna ljude, shvati kako sistem funkcioniše i pronađe svoje mesto.

Ona zato savetuje ljudima koji se dosele u novu zemlju da ne ostanu zatvoreni u stanu i da pokušaju da upoznaju sredinu u kojoj žive.

Za nju je Beograd na kraju postao mnogo više od jeftinije alternative Americi.

Dobila je ono zbog čega je otišla - više novca, manje finansijskog pritiska i osećaj da za ono što zaradi može da živi bolje.

(Telegraf Biznis)