Poznati ekonomista upozorava koji resursi moraju ostati u rukama države, ili ćemo struju plaćati skuplje

Ekonomista Veljko Mijušković izjavio je danas da su voda, energetika i poljoprivreda deo nacionalnog bogatstva koji mora da bude zaštićen i razvijan, posebno u uslovima promenjenih globalnih lanaca snabdevanja i sve izraženijih geopolitičkih rizika.

On je za K1 rekao da manje ekonomije poput Srbije moraju da sarađuju sa inostranstvom, ali istovremeno moraju da zadrže kontrolu nad ključnim nacionalnim kapacitetima.

Teme za vas

- Ono što su nacionalni kapaciteti, odnosno ono što je nacionalno blago, a to je energetika, poljoprivreda, vodni resursi, to je nešto što mora da se čuva. To uvek mora da ostane pod kontrolom zemlje. To je srebrnina, odnosno ono što je najvrednije u jednoj nacionalnoj ekonomiji i oni definitivno moraju biti pod kontrolom zemlje i moraju se dalje razvijati - rekao je Mijušković.

Prema njegovim rečima, Srbija mora što pre da usvoji vodnu strategiju i da klimatske rizike uključi u poslovne planove i dugoročne razvojne projekcije, naglašavajući da nizak vodostaj Dunava već ima višestruke posledice po energetiku, transport i snabdevanje zemlje.

Kako je dodao razvoj ove strategije, koja je dugoročna podrazumeva sada već jedno proaktivno delovanje i mi ne možemo da zanemarimo klimatski faktor jer više nije slučajnost da se negativne situacije ponavlju i moramo ih spremno dočekati.

Mijušković je naglasio i da vodna strategija treba da se nadoveže na strategiju vezanu za vodni saobraćaj, dodajući da smo mi kao zemlja u prethodnom periodu značajne korake uradili na razvoju drumske i železničke infrastrukture, a najmanje smo razvili rečni saobraćaj.

- Taj rečni saobraćaj ima ogroman kapacitet. Pored koridora 10, koji je drumsko-železnički, drugi zvanični Panevropski koridor je sedam, a to je Dunav. Mi ga ne koristimo u punoj meri u kojoj bi to trebalo, a imamo to prirodno bogatstvo nama je na raspolaganju.Taj rečni saobraćaj nam je ostao usko grlo - rekao je profesor.

Mijušković je naveo i da nizak vodostaj Dunava smanjuje proizvodnju hidroelektrana, ali istovremeno otežava i hlađenje termoelektrana u Kostolcu, dok smanjena plovnost Dunava dodatno povećava troškove transporta.

Prema njegovim rečima problem dodatno komplikuje činjenica da barže prevoze znatno veće količine robe od kamiona i železničkih kompozicija, zbog čega nizak vodostaj direktno utiče na količinu tereta koja može da bude prevezena.

- Kada imate niži nivo Dunava i nemogućnost da plovite na punom kapacitetu, onda vam je gotovo polovina, ako ne i više, tereta smanjena na baržama. Znači, roba koja stigne nije dovoljna za ono što je predviđeno i onda imate količinski porast cene po jedinici, smanjenu količinu, problem vezan za hidroelektrane i za termoelektrane i u tim okolnostima situacija zaista jeste složena - rekao je on.

Mijušković je dodao i da eventualna potreba za većim uvozom električne energije mogla bi da bude skupa, jer problem niskog vodostaja nije ograničen samo na Srbiju, već je prisutan i u Mađarskoj i Rumuniji, što bi povećalo regionalnu tražnju i cenu energije.

- Ako se budemo oslanjali dominantno na uvoz, onda ćemo biti u situaciji da znatno skuplje plaćamo tu struju - upozorio je Mijušković.

On je istakao i značaj ulaganja u zaštitu životne sredine, navodeći da ekološke mere mogu imati dvostruki benefit, odnosno da štite prirodu i da doprinesu prihodima budžeta.

Prema njegovim rečima, najbolja varijanta je kombinacija podsticaja i sankcija i ozbiljnije kažnjavanje neodgovornog ponašanja moglo bi da doprinese promeni svesti građana.

(Telegraf Biznis/Tanjug)